Вече посвећено генералу Дражи Михаиловићу

Гости-предавачи су били епископ аустријско-швајцарски Андреј, Војислав Михаиловић, унук генерала Драже и мр Радован Калабић, књижевник, историограф и публициста из Београда, сазнајемо од организације СПОЈИ из Инзбрука.

После заједничке молитве, Александер Рогић, председник СПОЈИ-а је поздравио присутне госте који су допутовали из Немачке, Швајцарске, као и из разних крајева Тирола и Салцбурга, међу којима су били и почасни гости: отац Александар Столић, парох у Инзбруку, отац Гојко Остојић, парох у Салфелдену, Миодраг Пантић, један од оснивача удружења Свети Владика Николај из Инзбрука и почасни члан СПОЈИ-а, представници организације Радости моја из Штутгарта, као и Идриз Хасебела из Еритрее (афричке државе која је гласала против пријема самопрокламоване државе Косово у УНЕСКО), који течно говори српски језик и живи у Тиролу.

Александер Рогић је у име чланова Скупштине СПОЈИ-а уручио плакету почасног члана Зорану Цвијановићу из Лангкампфена у Тиролу, нагласивши да је један од ретких српских предузетника у Тиролу који помаже рад Српске православне омладине Инзбрук, а да су међу осталим подржаваоцима већином Аустријанци, као и Италијан и Египћанин.

Александер Рогић је рекао да су у нашем народу, на жалост, одувек постојале поделе, на које СПОЈИ овим предавањем жели да стави тачку, а да рехабилтација Драже Михаиловића која је била у мају ове године може бити покретач зближавања народа.

Епископ Андреј, који је због предавања допутовао из Беча, сматра да је тема обимна, детаљно је описао лик генерала Драгољуба Михаиловића, као и предратне догађаје и ток Другог светског рата и његов исход, и нагласио да би наш циљ требало да буде помирење и то молитвом и у молитви - без освете.

Војислав Михаиловић, унук Драгољуба Михаиловића и некадашњи градоначелник Београда, рекао да је велика несрећа била то што је народ имао два антифашистичка покрета - партизански и Југословенску војску у отаџбини. Последица тога је био крвави братоубилачки рат. Објаснио је да је 2006. године покренут поступак за рехабилитацију његовог деде, ђенерала Драже, али да је тек у мају 2015. године рехабилитован. Чињенице су одавно биле познате али се највероватније чекао повољан политички тренутак.

Војислав Михаиловић је објаснио да су за процес рехабилитације највеће интересовање показивали хрватски медији, због паралеле између Равногорског покрета и усташа.

Мр Радован Калабић, књижевник, историограф, публициста и аутор Равногорске историје, једне од најчитанијих књига у дијаспори почетком 90-их година је између осталог рекао да је Дража Михаиловић свето име српске историје, најодликованији српски војник који је одликован од Шарла де Гола француским Ратним крстом, од Владислава Сикорксог пољским орденом за ратне врлине Виртути Милитари, као и постхумно од америчког председника Трумана орденом Легије за заслуге првог степена за врховне команданте.

Калабић је објаснио да је Југословенска војска у отаџбини била једина легитимна војска у Краљевини Југославији за време Другог светског рата и објаснио појам „четник" и остале четничке покрете, као и да је Југословенска војска Драже Михаиловића, била мултинационална, да су у њој наравно већински део чинили Срби, као и у партизанском покрету, али да су ту били и Словенци, Хрвати, Муслимани и Јевреји.

Калабић је навео да је Лозница први ослобођен град у окупираној Европи током Другог светског рата, а који је ослобођен под вођством Дражиног официра Веселина Мисите, који је погинуо у борби за Лозницу. Радован Калабић је на овој предавачкој вечери такође рекао да данас и поред званичне рехабилитације ђенерала Драже неки тврде да је он био издајник и сарадник окупатора, иако је био легални вођа краљеве војске са седиштем владе у Лондону, а не у Берлину.

Поред српске и аустријске заставе те вечери је постављена и француска застава због страдања недужних људи у Паризу.

Те вечери је сакупљено је 442,50 евра донација, а мр Калабић је донирао 30 посто од продаје својих књига.