Канадска војно-медицинска мисија у Србији током Првог светског рата

Подсећање на хероје Првог светског рата почело је у среду, 11.новембра, тачно у 11 сати и 11 минута у свим државним установама и школама. Mинутом ћутања одата је пошта канадским добровољцима који су пали за слободу Европе, а наш конзул Спасоје Милићевић је, на позив премијерке Онтарија, Кетлин Вин положио венац на споменик Зид сећања.

Сви канадски гости ове изложбе лако су се препознавали - сви су на реверима носили црвене макове, а ту је, у парадној униформи био и представник организације канадских ветерана. Свака фотографија праћена је легендом на српском и енглеском језику, а све заједно причају причу о момцима и девојкама, добровољцима који су се упутили на фронтове преко океана.

Акценат је на медицинским мисијама. Неколицину професора медицинског факултета универзитета у Торонту листом су пратили њихови студенти. Већина је сопственим новцем платила пут преко океана. Било је и пуно девојака, којима је у оно доба било дозвољено да студирају медицину али нису добијале лиценцу да се и практично баве хуманим послом. У српској војсци оне су добијале чинове и плату.

Ауторка ове изложбе, Софија Шкорић, каже да ова изложба није прича о женском питању нити само о жртвовању. Пре свега то је историјски запис о племенитости једне генерације. Они млади Kанађани који нису хтели да напусте српске рањенике или болесни народ доспели у Аустро-угарске логоре. Други су пратили српску војску.

Ни многи Канађани нису знали да је на солунском фронту санитетска кола возио Лестер Пирсон - тада студент друге године медицине, касније 14 канадски премијер и нобеловац. Нобелову награду за мир добио је 1957. године за организацију снага УН у решавањ суетцке кризе. Канађани могу њему да захвале за општу здравствену заштиту какву данас имају.

Све изложене фотографије део су богатог материјала из канадских библиотека и архива које су пронашли и опремили ентузијасти из српске националне академије.