Нишвил, Нишвил

Четири стотине волонтера из Србије, региона и дијаспоре одазвало се овог лета позиву Нишвиловог звука. У септембарском издању часописа "Огледало" из Чикага биће објављена репортажа која, уз фестивалску хронику, сведочи о томе да су Нишвил волонтери постали симбол Ниша. Текст претпремијерно преносимо у целости.

Тих топлих августовских дана, Ниш продише, оснажи, покаже свој потенцијал, а Нишава успори док пролази покрај Тврђаве, да ослушне глатки звук џеза који се искрада кроз све њене отворе. И камење древног утврђења оживи, проплеше. Град украси младост, полет, другарство, сврха. Генерације за које кажу да немају идеологију одједном демантују све пређашње, туђе говоре. Нишвил, град унутар града, живот какав би био када би дане претворили у ноте. Чиста импровизација увијена у склад. Савршена несавршеност.

Волонтери подељени у секторске тимове, мале комуне, на сваком кораку поздрављају музичаре, посетиоце, Нишлије и пријатеље Ниша. Све је музика. Преко дана њихове униформе украшавају град. Можете их видети свуда, широм центра, код Мека и Калче, а онда вас не напушта мисао да је Ниш ипак жив, и даље млад и да има наде. Једна Ана (Anna Stauffer-Walters) је чак из Питсбурга, Пенсилванија дошла да би била део волонтерске саге рекордних 400 младих из Србије и света који чине погон највећег балканског џез фестивала.

Ове године, двадесет прве по Нишвил календару, перформансима у част Шабана Бајрамовића на River стејџу на амфитеатру Кеја на Нишави, 11. и 12. августа, бендови из Србије, Босне и Херцеговине и Турске најавили су четвородневни џезерски ужитак који је трајао све до 16. дана осмог месеца. Фестивалска увертира била је обојена у етно и џипси тонове, уз театарски додатак у форми представе Раздељак београдског КПГТ-а.

На десет бина, Matine, Welcome, River, Earth/Sky, Open, Кристина, Movie, Youth, Jam Session и новом Midnight Jazzdance стејџу наступило је око 600 музичара, џезера са Балкана, али и светских уметника, на приближно 90 концерата. Међу њима је био и домаћи саксофониста Јован Маљоковић, добитник овогодишње Нишвилове награде за животно дело, који је поред Омладинске филхармоније Naissus званично отворио фестивал. Он је са својим бендом, фузијом елемената традиционалног џеза и етна, спојио угођај старих са очекивањима млађих генерација. Прво вече су обележили и "бугарски Синатра" Васил Петров и Биг бенд Благоевград, који је поводом века од рођења "странца у ноћи" извео незаборавне евергрин хитове, као и Кармен Соуза, португалска фадо дива, која је својом енергијом и позитивним вибрацијама освојила све симпатије публике.

Звезде друге вечери били су Incognito, британски acid jazz бенд, те амерички пијаниста Монти Александер, а по трећи пут ове године у Нишу наступио је врбаско-београдски састав Ничим изазван. Комбинација џеза са модерном и популарном музиком призвала је велики број посетилаца који су испунили фестивалски простор. Легендарни Душко Гојковић је на трећој вечери удружио свој таленат са џез виртуозом Милчом Левиевим из Бугарске, уз подршку Биг бенда Радио-телевизије Србије, а нарочиту пажњу привукли су амерички авангардисти Sun Ra Arkestra, холандски Jazz Connection из реда најпопуларнијих европских jive & swing бендова и репер Марчело који је уз помоћ Напет квинтета представио синтезу џеза и хип-хопа.

Последње вечери, сценографију Нишвила "обогатила" је киша, прва након последњих девет фестивалских година. Летњи пљусак је попут искушења истакао истинске љубитеље џеза који су му успешно одолели. Доминирали су танго, етно и класични џез, уз пратњу ритмичних капи. Вече је начео новосадски џез трио Majamisty, а затворио нишки блуз-џез-соул бенд Jam Station. Између су бриљирали Devon Youth Jazz Orchestra из Велике Британије, извођењем песама аранжираних за велике бендове, британски тенор саксофониста са америчком адресом Вејн Ескофери који је класике џеза презентовао на модеран начин, аргентински Sotavento Big Band, за спој танга и џез традиције, и Амира Медуњанин, Бојан Зулфикарпашић и Ненад Василић са балканским мелосом у руху џез стандарда.

Како се у џезу никада не ужива само једним чулом, фестивал је употпуњен изложбама фотографија и стрипова (Стрипорама фест), трибинама и промотивним штандовима. Највише пажње привукле су изложбе фотографија Сенке старог Ниша Даворина Динића на платоу код изгорелих атељеа у Тврђави и Царски рез - Нишвил, првих 20 година Душана Митића Цара у изложбеном простору Барутана, такође у Тврђави.

Нишвил 2015 је завршен, а нови се већ увелико припрема. У полувремену, доживите џез читајући Ход по џезу, дело оснивача фестивала Ивана Благојевића, компилацију сторија о рађању и развоју једне идеје и живота по закону музике. Ни Тврђава неће мировати. Након Нишвила, међу њеним зидинама одиграли су се Филмски сусрети, јубиларни педесети. Ту су били и Нишвил волонтери, јер џез није само звук, то је живот какав би требало да буде.

Следеће године, будите и ви део Нишвиловог волонтерског тима. За додатне информације, посетите сајт nisville.com и/или пишите на nisville@nisville.com.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 03. мај 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво