Четири века крчке Богословије

На празник Света три јерарха, славу и заштитника младих богослова Богословија у Хрватској при манастиру Крка прославила је значајан јубилеј, 400 година свог постојања. Слава крчке богословије први пут након рата је на једном месту окупила велики број владика и свештенослужитеља.

У својој беседи сабраном народу домаћинове прославе ректор Богословије и епископ који је својим залагањем повратио богословље у Далмацију владика далматински Фотије, истакао је значај крчке Богословије и њен рад где је на просторима из 1615. године, оформљена као једино православно училиште.

„Одавде је изашло око 1000 свештеника, свештенослужитеља. Многи који су дали допринос култури нашега народа, у философији, историји, не само свештеници, многи национални делатници, који су волели овај крај и ову светињу. Манастир и Богословија се не могу раздвојити кроз историју. Долазили су многи нашуи људи, Никола Тесла, Доситеј Обрадовић, Црњански, Мирко Королија, Матавуљ...Ту су били код куће, и ми се трудимо да тај дух задржимо", каже епископ далматински господин Фотије, ректор Богословије.

Свечану академију у част својих заштитника Света три јерарха припремили су ученици Богословије. Део програма чинили су хорско појање Богословске химне, глумачки комад из познатог дела Пилипенда, те вокални наступ Светлане Спајић и етно групе Бело платно из Београда.

Крчка богословија као једина православна Богословија на просторима Хрватске и данас школује око 50 ученика из три земље. Векови постојања најбоља су препорука свима онима који се спремно одлучују на пут одрицања.

„У Богословији се постаје човек, издваја те и из лошег друштва, она је срж, учи те вери, добром васпитању...уз добре професоре, васпитаче", Здравко Цвијић, ученик 3. разреда Богословије.

Поред великог броја сабраних верника из свих крајева Хрватске, Босне и Србије, овогодишњем јубилеју присуствовале су бројне личности из културног и политичког живота, ктитори манастира, те добротвори који су им својим радом дуги низ година помажу рад Богословије. Назнаке да би из економских разлога Богословија могла престати са радом, неприхватљива је чињеница за многе.

„Сви српски представници српске земље, па и православне земље морају осигурати елементарна средства да Богословија опстане и ми ћемо у том случају апеловати и према Републици Србији, Републици Српској...и другим православним земљама да се ово училиште ни по коју цену не може угасити. Ако би се то десило, то би био један нови погром, а ми га нећемо дозволити", Војислав Станимировић, председник СДСС-а.

У зависности од политичких и војних прилика Богословија је кроз векове радила са прекидима. Била је измештена у Задар, те краткорочно на Дивчибаре. Данашња зграда Богословије подигнута је 1966. године, залагањем владике Николаја.

У току последњег рата, овај објекат, као и манастир Крка били су девастирани и опљачкани. Године 1999. живот се поново вратио у Крку. Недуго затим захваљујући светом архијерејском сабору и залагањем владике Фотија 2001. године Богословија при манастиру Крка поново је отпочела са радом.