Изложба "Бурни односи"отворена у Бечу

Ову изложбу су посетиоци у Београду могли да погледају током септембра прошле године у Конаку кнегиње Љубице, када је забележено веома велико интересовање публике.

У Палати Porccija амбасадор Србије у Аустрији Перо Јанковић и шеф сектора за културу Министарства спољних послова Аустрије Волфганг Валднер отворили су изложбу уз присуство аустријских посланика, представника дипломатског кора, друштвеног и културног живота Аустрије, као и српске дијаспоре.

Они су, у свом обраћању, указали на дуге историјске везе две земље, а Валднер је истакао да је поука које су обе дрззаве поувукле из стравичних догађаја Првог светског рата, пут у ЕУ.

Валднер је нагласио да је Аустрија већ чланица највећег европског мировног пројекта, а да је Србија на одличном путу да постане чланица.

"Балкан почиње већ на Ренвегу", казао је некада кнез Клеменс фон Метерних, који је имао вилу у том јужном предграђу Беча.

Те речи, како су истакли приликом отварања, показале су се истинитим, јер су се сва дешавања на Балкану одражавала и на Аустрију, и обратно.

У колективном сећању односи две земље се ограничавају на атентат на престолонаследника и Први светски рат, међутим изложба приказује шири контекст дугих историјских односа.

Изложени експонати сведоче о сложеним односима Србије и Аустрије, два народа који су, осим политичког контекста, имали и много дубљу културну и личну испреплетаност.

Изложба показује да је Србија почетком 19. века имала тесне културне, друштвене, економске и политичке везе са Бечом и да је Аустрија била међу активним подржаваоцима Београда.

Аустрија је била прва велика сила која је у Кнежевину Србију упутила свог званичног дипломатског представника (1836), а у то време ће и знатан број учених Срба из Аустрије прећи у службу кнежевине.

Срби из Аустрије, су у првој половини 19. века били стубови модернизације српске државе и друштва.

Прва српска књига штампана у Бечу била је Стематографија Христифора Жефаровића из 1741. године, Вуков Српски рјечник штампан је 1818, а до 1900. године у Бечу је штампано 1.150 српских књига.

Изложба, која ће бити отворена до 27. марта, приказује занимљиве податке као што је чињеница да је Вук Караџић, реформатор српског језика, већи део свог живота провео у Бечу, а да је Јохан Штраус млађи компоновао Српски квадрил за Милоша Обреновића.

"Изложба приказује широку основу на којој почивају односи Аустрије и Србије, али је уједно и поука у вези стравичних последица једног политичког размишљања у којем је рат био наставак политике другим средствима", поручио је министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц у саопштењу.

Овај пројекат, који је настао у оквиру Године културе 2015. Аустрија-Србија је развијен од стране Културног форума Аустрије у Београду и Института за савремену историју Србије, као и градског музеја Београда, а о садржају су одлучивали историчари Ханес Лајдингер и Данило Шаренац.

Година културе 2015, посвећена односима две земље има за циљ да, у вези актуелног тесног
партнерства и пријатељства Аустрије и Србије, прикаже аустријску културу у Србији и српску у Аустрији.

Средином фебруара у Бечу, с тим у вези, одржана је премијера филма Бранио сам младу Босну, а 7. марта је у позоришту Драхенгасе представљен и београдски аутор Златко Паковић.

У Србији ће у априлу Културни центар одржати Аустријску филмску сезону, као и изложбу Присуство простора (Presence of Spaces), и у мају у градском музеју Београд биће приказа изложба Андреаса Фогарасија из Аустрије и Саше Ткаченка из Србије.

Аустрија је ове године уједно земља гост Дуге ноћи музеја у Србији.