Премијерно у Мађарској представа "Кривица"

Публика је те вечери имала прилику да премијерно погледа драму Кривица Небојше Ромчевића, која говори о покушају двоје људи да на развалинама старе породице оснују нову, да у последњем сусрету изнова започну живот, борећи се са осећајем кривице пред занемелим дечаком, Гоциним сином, и животом из којег је немогуће измигољити се, јавља за РТС Добрила Боројевић.

Двоје угрожених и веома усамљених људи, Брацу и Гоцу, у овој писхолошкој драми набијеној емоцијама, са веома сложеним ликовима и јаким монолозима, са много енергије и посвећености играју сенћанин Бранислав Унгиновић, који са редитељем Лазаром Пајтићем има дугогодишњу сарадњу, и стална чланица Српског позоришта у Мађарској Катица Шокац, коју смо са Унгиновичем гледали и у драми Село Сакуле.

Режију комада Кривица, која представља копродукцију Српског позоришта у Мађарској и Камерне сцене Мирослав Антић из Сенте, потписује свештеник Лазар Пајтић, један од оснивача сенћанског театра, од којег сазнајемо да је Ромчевић његов омиљени аутор.

"Веома сам срећан што нам је сам аутор понудио помоћ и радујемо се сусрету са њим на гостовањима у Србији. Ово је камерна представа и сценско решење није било много компликовано, али су ликови сложени и расположења се мењају из реченице у реченицу. Појам кривице је вишеслојан, сви су оптерећени и сви се осећају кривим. Гоца покушава да успостави контакт са сином који не говори и жели да живи са партнером који јој је био љубавник и пре него што се њен муж убио. Браца се труди да помогне, али на крају ипак "излази из тог чамца", када нема више ни детета које је требало да се роди. Са глумцем Бранком Унгиновићем сам радио дуги низ година и он зна шта ја од њега очекујем, а након претходне сарадње са Катицом Шокац, одмах сам се одлучио са овакву поделу улога. Подсетићу на речи Мире Бањац која је похвалила Катичин уметнички квалитет, објашњавајући да она носи драмску тежину", каже редитељ Пајтић.

У досадашњој каријери Бранка Унгиновића, прошла година била је најуспешнија, што портврђују и признања. Престижну титулу "Најбољи глумац аматер" освојио на републичкој смотри у Кули и покрајинском такмичењу у Старој Пазови, а награду за најбољу мушку улогу у представи Ожалошћена породица, у којој је тумачио лик Агатона, у режији Дејана Цицмиловића, добио је на интернационалном фестивалу у Лакташима.

"Са Лазаром Пајтићем ме веже 40 година дружења. Највише сам играо у комадима које је он режирао, а и са Катицом сам већ срађивао. Ромчевић је написао текст који није изгубио на актуелности од 90-их, када је настао. Све ово што се дешава ми живимо и даље, и ако се ништа не промени у нашем друштву "Браце" ће се тешко изборити. У овом комаду сцене су филмски постављене, као кадрови, све слике су различите, али имају једну нит. У секунди мењате своје стање и однос са партнером, што је глумачки захтевно. Ово је тек треће позориште у коме се овај комад игра",  каже Бранко Унгиновић.

Поред све тежине коју представа носи, он успева и да засмеје публику својим кловном и настојањем да орасположи дечака, барем за рођендан.

Гоца, коју тумачи Катица Шокац, сва треперава и напета, стално пренаглашених емоција и на ивици суза, пролази на сцени кроз различита душевна стања, смеје се, плаче, виче, понекад шизифрено и агресивно реагује. Глумица објашњава да јој је често, након проба, било потребно да два сата шета парком и тако се ослободи јаког емоцијалног набоја, остави "Гоцу" у позоришту, и врати се кући.

"Неке сам емоције могла да пронађем у себи, нарочито у односу са сином. То су сцене када га будим, трудим се да му угодим, печем торту и слично, али представа обилује и оним осећањима које сам морала градити из неких других искустава. Била сам учитељица, сада држим професионалне тренинге људима, али нека стања ипак нисам видела. На пробама смо брусили те обрте, јер је било потребно изразити јаке емоције и брзо мењати израз", рекла нам је након успешне премијере видно узбуђена Катица Шокац.

Асистент режије Катарина Павловић-Бачи је, заједно са редитељем, урадила сценографију, костиме и реквизите, који одлично кореспондирају са урбаном београдском атмосфером 90-их година прошлог века. Тибор Прагаи и Богдан Сабо били су задужени за светла, музику и технику, а подршку шаптача глумци имају у младој Естер Анчин из Печуја.