Србија и САД славе Пупина

Свечаности ће присуствовати и о нашем великану говорити председник Србије Томислав Николић, патријарх српски Иринеј, амерички амбасадор у Србији Мајкл Кирби и истакнуте јавне личности из Србије и света. Председник Николић ће отворити и изложбу о животу и стваралаштву Михајла Пупина.

Прослава тог јубилеја обележиће се и у САД где је Пупин провео већи део живота и остварио научну и универзитетску каријеру.

Пупин је током Првог светског рата био међу најактивнијим Србима организаторима добровољаца за Солунски фронт из Америке.

У завршним борбама на Солунском фронту се борило више од 4.000 добровољаца нашег порекла из САД.

Пупин је такође био један од оснивача, и дугогодишњи председник, Српског народног савеза у Америци. Личном имовином гарантовао је финансијске аранжмане за Краљевину Србију чак и за куповину оружја за Српску војску и добровољце у Првом светском рату.

На Лондонској мировној конференцији, маја 1913, после Балканских ратова, помагао је српску делегацију, а директно је учествовао на Мировној конференцији у Паризу 1919. године, бранећи интересе Србије и нове заједничке државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је најзад укључила и његов родни Идвор, односно знатан део Баната.

Између осталог и Пупиновом заслугом, Србија односно тада Краљевина СХС, је постигла повољније разграничење после Првог светског рата. Посебно је у том смислу био проблематичан Пупинов Банат за који је упркос саставу становништва, било планирано, одлуком великих сила, битно неповољније решење граница.

Основао је и неколико добротворних фондова, први 1914. године, који је назван именом Пијаде-Алексић-Пупин, а награђивани су најбољи ученици познаваоци књижевности, народне поезије, гусларства, као и српске историје.

Други фонд, под именом Пупин, основао је 1926, за помоћ црквено-школској општини у родном Идвору, као и Српском привредном друштву Привредник које се у то време из Загреба преселило у Београд. Из тог фонда додељивана је и помоћ ђацима са подручја данашње Војводине за школовање и издржавање током школовања.

Био је и међу оснивачима задужбине при Народно-историјско-уметничком музеју у Београду из којег су купована српска уметничка дела за музеј и објављиване публикације о српским старинама.

Пупин је рођен, највероватније, 9. октобра (по новом) 1854. у Идвору, у Банат, у сељачкој породици у којој је било десеторо деце.

Након завршене основне школе у оближњем Перлезу и похађања панчевачке реалне гимназије, 1872. је отишао на школовање у Праг.

После само две године емигрирао је у САД, где је годинама радио као физички радник и похађао вечерњу школу.

Пријемни испит на Колумбија колеџу у Њујорку положио је 1879. године, где је због показаног знања ослобођен школарине, а издржавао се радећи физичке послове и додатним часовима које је држао ђацима.

Школовање је наставио у Кембриџу, у Британији, а у Берлину је докторирао физичку хемију 1889. године. Од тада па до 1929. био је наставник физичке математике на Колумбија универзитету у Њујорку, а током научне каријере патентирао је више десетина проналазака.

За аутобиографско дело Са пашњака до научењака објављено 1923, добио је Пулицерову награду.

Пупин је био члан више научних асоцијација широм света - Француске академије наука, Српске краљевске академије, председник Њујоршке академије наука.

Био је почасни доктор чак 18 универзитета широм света.

Умро је 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлаун у Бронксу, САД.