Игор Милош: Оставићу отворена врата

Како је дошло до одлуке да пођете у освајање Беча?

"То је дошло постепено. Ја сам после ниже балетске школе у Зрењанину уписао средњу балетску школу Лујо Давичо у Београду у класи Иванке Лукатели, где сам био скоро 4 године. Имао сам шансу да останем у Народном позоришту у Београду, али желео сам још више да напредујем и да се школујем и одлучио сам да одем за Немачку, на Академију у Манхајм, где сам био 2 године.

После 2 године сам већ имао неко искуство и знао сам у којим позориштима бих да покушам и где да идем...

Прву аудицију сам имао у Минхену, стигао сам скоро до краја, али нисам добио уговор. Другу аудицију сам имао у Салцбургу, и тако сам почео да радим...то је био мој први професионалан ангажман, где сам радио годину дана. Салцзбург ми је био добра одскочна даска, добро је позориште, али хтео сам нешто више, већу, бољу, познатију кућу, а шта је друго у Аустрији него Бечка опера, и ту сам већ 20 година. Ову кућу зовем другим домом", каже Игор.

Има ли у Вашим плановима за будућност негде и Србије, Вашег Зрењанина, да знање које сте стекли примените и на тамошњу балетску уметност?

"Србија има лепо развијену балетску уметност, и у Београду и Новом Саду, са дугом традицијом. Наравно, овде је другачије јер је финансијски другачије. А Србија, зашто да не, не искључујем ништа у животу...Не могу да кажем са стопостотном сигурношћу да ћу остати да живим у Бечу када престанем да играм, али сва врата бих желео да оставим отворена..ако буде нешто за Србију, радо ћу се вратити...ипак сам ја из Србије, волим да идем тамо, тамо је моја домовина, породица", искрен је Игор.