Хармоника свира, спаја и весели

Сигурни, прецизни прсти плету своје хармоникашко плетиво...Ивана Петаковић и Лазар Станојевић упознали су се у музичкој школи и од тада су дуо који плени на сцени и осваја бројне награде. Кажу да им много значе, јер им потврђују да су на добром путу. А ту су и другови који воле да их чују на свакој прослави:

"Траже, свима је то занимљиво, нешто другачије да виде, поготово што девојчица свира, а то је ретко видети", каже Ивана.

Љубав према хармоници родила се на пробама фолклора.

„Одмах ми се свидела на прву и замолила сам моје родитеље да ме упишу у музичку школу и тако је све кренуло. У почетку је то била љубав према народној музици и фолклору, а када сам уписала музичку школу, ту сам упознала Лазара и од пре три године почели смо заједно да свирамо и да се дружимо", каже Ивана.

„Хармонику сам почео да свирам пре 6,7 година. Мој отац се бави музиком. На почетку нисам желео да свирам, али када је дошао први ученик, видео сам да то није ништа страшно, и пожелео сам да се тиме бавим", каже Лазар.

Лаза је ученик прве године средње Музичке школе Коста Манојловић у Земуну. У дуету са Иваном побеђивао је у Иванову, Лесковцу, Тузли...Бројне награде освајао је и самостално, у земљи и иностранству, а посебно је поносан на најновији трофеј - хармонику.

„Ја сам ове године освојио прву хармонику у Сокобањи у млађим јуниорима. Освојио сам једну од најпрестижнијих награда, хармонику и њу сам добио на поклон...стварно много значи", каже Лаза.

Ивана је део заједничког пројекта који је ујединио 195 фолклораша из 41. уметничког друштва из Србије и још 16 земаља, и запалио друштвене мреже у тренутку када је пандемија зауставила цео свет. Реч је о песми Ово је Србија, аутора Николе Грбића, која је била подршка свима који су се у првим редовима борили против ове пошасти:

„Шеф оркестра из културно-уметничког друштва "Батајница", где ја свирам, Милош Мутапчић од пре пар година ради у културно-уметничком друштву "Опленац" у Канади...кроз то се упознавао са разним људима, не само тамо, већ и широм света и пала му је на памет идеја да направи нешто велико...Моји другари из тог оркестра и ја смо свирали свако посебно шта треба, снимили смо то појединачно и после је он то монтирао, објашњава Ивана.

Ивана и Лаза воле да свирају и народну и класичну музику, а своју будућност, кажу, обавезно виде са хармоником под прстима.