Мој деда, заробљеник логора Шталаг

У Амбасади Србије у Немачкој, представљена је књига која говори о судбини српских заробљеника у немачким логорима током Другог светског рата. Филолог Татјана Милановић била је инспирисана причом свога деде о данима заробљеништва.

О војничком гробљу Лукенвалде (Luckenwalde) из Другог светског рата брине се православна Црквена општина Берлин.

Једну од судбина успела је да нам приближи филолог Татјана Милановић у роману "Štalag III B" у коме је описала дане заробљеништва свога деде током Другог светског рата у логору крај Фирстенберга, недалеко од Берлина.

Роман који је номинован за Нинову награду представљен је и у Амбасади Републике Србије.

Божидар Бошко Станковић је мој деда, отац мога оца, сељак са југа Србије, а роман говори о ратном периоду и времену које је он провео у заробљеништву, на неких 100 километара одавде, у логору Шталаг 3 бе, у Фустенбергу тада, на граници са Пољском. Ја сам овај роман замислила да га напишем као једну причу о свом деди, међутим, истражујући о том времену и том месту, схватила сам да то не може бити само прича о мом деди, да то мора да буде књига о једном тешком времену, у коме ће приче или слике које чувам из детињства, бити само један делић мозаика", каже Татјана.

Да ли сте се бавили истраживањима у овде, у Немачкој?

"Наравно. О логору Шталаг 3 бe нисам пронашла ниједан јаван документ на српском језику, тако да сам чињенице о логору налазила или у документима на немачком или на енглеском језику, понешто на италијанском и уз помоћ својих пријатеља то преводила", каже Татјана.

Своје утиске о роману исказали су и гости са промоције романа.

"То је донекле била и моја прича, јер сам се доста пронашла у томе. Мој деда и његов брат, на пример нису били у логору Шталаг 3, већ Шталагу 4", каже Весна Урошев.

"Моја мајка ми је причала о њеном деди који је отишао у рат, био у заробљеништву, али се није вратио, него са Американцима отишао за Америку", каже Дијана Делач.