Мало подсећање на Андрића

У години у којој обележавамо шест деценија од како је Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност, добар је предлог да се улица у Берлину, где је до почетка Другог светског рата службовао, назове његовим именом.

О великом јубилеју великог писца, нашег јединог нобеловца, скоро је све познато и речено. Ипак...

"Када се каже Андрић, често се помисли на мост, мост као метафору и мост као грађевину. Ако би се посматрало само мост као грађевина, људско дело, нешто направљено од клесаног камена, онда бисмо дошли до Андрићеве реченице која гласи: "Како је чудно осећање које имам док гледам клесан камен, тесано дрво и рађену земљу", дакле све оно што је човекова рука одабрала из природе, за себе подесила и употребила за живот.

Када бисмо пратили у приповеци "Мост на Жепи" крај када се знојав и уморан наслања на тај клесани камен и каже: "Тада се споразумеше и тада је одлучио да напише историју", или када бисмо читали делове "На Дрини ћуприје", где описује мост на Дрини, есеј Мостови, "На камену, у Почитељу", његове есеје, видело би се да су најлепше лирске слике које је Андрић написао јесу управо о мосту, као симболу онога што је човекова рука створила", каже академик Миро Вуксановић, председник УО Задужбине "Иво Андрић".

Од чега је, по Вама, саграђена духовна величина Иве Андрића, јер се чини да је трајнија и јача и од камена и челика?

"Иво Андрић је књижевни и људски пример без другог примера, он је оригинал, и као писац и као човек. И у овој години када говоримо о 60 година Нобелове награде, а и иначе, често се говори да је захваљујући Нобеловој награди, Андрић жив писац 70 година и у свету и код нас. Главна вредност, а не пориче се заслуга Ноибелове награде због одјека који има у свету, је у уметничкој снази и животним и филозофским погледима, како је објаснио у својим есејима, беседама, приповеткама, романима...све што је урадио испуњено је пуним смислом и загледаношћу у човекову муку и рад, често у она предратна и ратна и поратна времена", каже проф. Вуксановић.

На крају остаје да се предложи да нобеловац Иво Андрић, аутор чувених дела "На Дрини ћуприја", "Знакови поред пута", итд, заслужује да се улица у Берлину у ком је службовао до избијања Другог светског рата као амбасадор и заменик министра спољних послова Југославије промени име Раухштрасе у Иво Андрић штрасе...макар толико би могло да се учини у славу великог писца.