Живот је борба са зрном хедонизма

Валентина Станковић је рођена у Словенији, али Србију подједнако воли као и Дежелу, и каже да, када дође у село поред Ниша одмори душу и тело и напуни батерије за период који јој предстоји. По професији је инжењер фотографије, али се бави туризмом. Фотографија је за њу живот, али и тренутак вечне меморије.

Ти си сада инжењер фотографије, какав је осећај када направиш лепу фотографију и да ли се сећаш прве фотографије коју си урадила?

"Рекла бих да је то било у средњој школи, пошто смо за задатак радили дигиталну фотографију и аналогну, баш сам се одушевила са камером опскуром, а то је посебна техника - са кутијом и једном рупом, тако да се све израчунава, и добијаш аналогну фотографију...то је први сусрет са фотографијом. Касније сам кренула са дигиталном фотографијом, али ме више вуче аналогна, јер има своје чари а волим и фотографе 20. века. То су фотографије са душом, што има своју причу, мистериозно је и то волим да уносим и у своју фотографију...", каже Валентина.

Шта си ти урадила да усрећиш некога и да ли си ти нашла срећу у животу?

"Мислим да јесам. Срећа је за мене уметност, љубав према храни, музици...сматрам да сам срећна, а мислим и да су људи око мене, јер добром енергијом може пуно тога да се постигне, а и позитивним људима око себе...".

Шта је најважније код младог човека који је на прекретници и жели да одреди којим ће путем ићи? Шта би га посаветовала?

"Прво да је то борба, да се добро прерачуна како, кад, где и шта...живот је безвезе ако се не дешава ништа...тако да борба мора да буде, мада треба и мало хедонизма да се у то убаци...", искрена је Валентина.

Живот је борба са зрном хедонизма

Коментари