Гидеон Грајф: Злочини усташког режима почели пола године пре злочина нацистичке Немачке

Говорећи поводом 76. годишњице пробоја злогласног усташког логора Јасеновац Грајф је истакао да је то био велики дан, дан који мора да буде запамћен од свих народа који се залажу за хуманост. Покушај бекства из пакла званог Јасеновац знак је победе духа људског бића. Само планирање таквог бекства и покушај његове реализације, без обзира што је то већ касно 1945, је огроман успех тих јадних заточеника који су у затвору гладни, понижени и у лошим условима. Усташе су настојале да сломе њихов дух, али нису успели. На жалост, мало је њих успело да побегне том приликом, али сам покушај да се то учини велика је људска победа, победа затвореника који су желели слободу и бег од окрутног усташког режима.

 Под слоганом „Сад или никад" недавно су Удружење логораша Јасеновца, Субнор и Заједница удружења жртава Другог светског рата поднели захтев Скупштини Србије за усвајање Резолуције о усташком геноциду у тзв. Независној Држави Хрватској (НДХ) над Србима, Јеврејима и Ромима, као и установљавање Дана геноцида над Србима у 20. веку. Какво је ваше мишљење о тој инцијативи?

 "У потпуности подржавам ту иницијативу, изразио сам подршку народу Србије који видим као своје пријатеље. Себе доживљавам као пријатеља српског народа и сматрам да је овај меморандум позитивна идеја коју треба усвојити. Ја сам у последње три недеље више пута то потврдио", каже професор Грајф. 

 Што се тиче захтева за установљавањем 28. априла као Дана геноцида над Србима, потребно је нагласити да је масакр у Гудовцу, близу Бјеловара, који се, као што и сами знате, догодио 28. априла 1941, означен као почетак усташког „коначног решења"?

"Одговорићу у општим цртама. Злочини усташког режима започели су пола године пре него што је нацистичка Немачка применила своју окрутну и нељудску политику према Јеврејима и другим жртвама. Дакле, то је и разлог што сам својој новој књизи дао наслов „Коначно решење пре коначног решења". Тзв. НДХ је наставила са својом ужасном окрутном политиком мржње, дискриминације и убијања, чак и после пада Немачке."

 У којој је мери Јасеновац данас познат у свету као Логор смрти, логор истребљења из времена Другог светског рата?

"Када сам започео свој рад он је био мање познат. Са поносом вам могу рећи да, захваљујући мом раду, који траје нешто више од шест година, много више људи сада зна о Јасеновцу. Дозволите ми да наведем један пример из Израела где сам дао много интервјуа о Јасеновцу у штампи, на радију и телевизији, и мислим да сада многи Израелци знају много више него што су знали пре шест година. Недавно је у Израелу објављен један велики чланак о моје три нове књиге („Јасеновац - Аушвиц Балкана", „Коначно решење пре коначног решења" и „Алојзије Степинац, усташки викар - покрсти се или умри", оп. М.К.) које садрже преко 2700 страница о НДХ, о Јасеновцу, о кардиналу Степинцу. То је један заиста велики текст и мислим да га је три милиона Израелаца прочитало. Дакле, рекао бих да само у Израелу милион Израелаца већ зна шта је Јасеновац, можда не до детаља али зна, а исто је тако и у свету. Сада је крајње време да се истина објави у целом свету, јер Јасеновац је предуго био потискиван, предуго је био табу тема."

 Да, то је у реду, али упркос свему, многи и данас не знају ни ко су биле усташе, ни шта је била та тзв. Независна Држва Хрватска?

"Од '41. до '45. ланац логора под називом „Јасеновац" основала је НДХ. Тамношње затворенике су мучили, понижавали и убијали са најмање 57 метода које сам открио и објавио у своје три нове књиге. Био је то ужас. Било је то најокрутније место на овој планети, а злочинци Хрватске, усташе, били су много варварскији, окрутнији од немачких нациста, које су иначе у свему опонашали, али они су тада хтели да буду још окрутнији. Дакле, затворенику који је заробљен и доведен у ланац логора Јасеновац шанса за преживљавање била је готово равна нули. Јасеновац је био велико "царство смрти, мучења и понижења". Обухватао је простор од 240 квадратних километара! Можете ли да замислите да је био шест пута већи од логора Аушвиц који је обухватао 40 квадратних километара! Шест пута је веће ово царство окрутности, што је и разлог да сам једну од својих књига насловио „Јасеновац - балкански Аушвиц". Био је сличан Аушвицу али је било и разлика. У многим случајевима је био много окрутнији и шансе за преживљавање у њему су биле готово равне нули."

 Професоре Грајф, јеврејски народ је познат по томе да изузетно добро брине о својој прошлости, односно да чува сећање на своју прошлост. Колико је важно неговање културе сећања?

"Потпуно сте у праву. Управо смо прославили Пасху која нас подсећа на догађаје који су се дешавали пре две и по хиљаде година, и тако сваке године, без изузетка, што је један од најважнијих празника у нашем, јеврејском календару. Да, сећање је веома важно. Без памћења прошлости немате ни садашњости ни будућности, а прошлост не можете избврисати или одбацити. Не можете, она изађе, појављује се поново, на овај или онај начин. Дакле, мислим да је за народ и државу, али и за појединце, изузетно важно памћење властите прошлости. Јер, шта је историја? То је ланац догађаја, ланац дешавања. Ако се не сећате једног њеног дела не можете наставити даље, не можете ићи даље. Морате памтити прошлост да би сте имали бољу садашњост и још бољу будућност. Тако да је мој одговор на ваше питање ДА, памћење прошлости је изузетно важно, и у праву сте када кажете да јеврејски народ памти. Мислим да је то и један од главних разлога што смо, упркос свим катастрофама које смо имали, упркос Холокаусту, упркос многим погромима итд, још увек живи, јеврејски народ је још увек овде. Видите ме, још увек сам жив! А то је тако, јер памтимо и никада не заборављамо, чак и догађаје који су се догодили пре хиљаде и хиљаде година. Важно је, важно је не заборавити!", закључује професор Грајф.

Разговор са професором др Гидеоном Грајфом водио је Мирослав Карлица.