Читај ми!

Гласом лече душу

Актуелна пандемија уметнике је ставила пред необичне изазове. Они стварају, а и промишљају, када и како презентовати своја уметничка дела. Добар пример су наши признати и познати уметници браћа Теофиловић.

Када неко помене браћу Теофиловић, прва асоцијација су дивни гласови, хармонично укомпоновани, у руху традиционално духовне музике. На овом путу истрајавају пуне три деценије, а у ово време које није наклоњено уметницима, успевају да пронађу пут до своје публике.

 Ратко и Радиша, хвала што говорите за "Србију на вези". Шта раде уметници у ово доба пандемије?

"За уметнике околности не треба да буду превише важне. Свакодневним радом покушавамо да скренемо са теме пандемије и напредујемо...снимамо нове снимке које ће се сигурно појавити ускоро на неком снимку...снимали смо у креативном атељеу у Кањижи, који је диван мали град и пружио нам је све услове, имамо дивну акустику, снимили смо око 30-так песама, а око 10 ће се наћи на том новом албуму", каже Ратко.

"Сложио бих се са Ратком да треба избећи стално размишљање о овм што се дешава, али проблем егзистенције се намеће као кључни проблем и наша жеља, као и свих људи, је да ово стане, да бисмо могли да изађемо пред људе и покажемо оно што највише волимо. Снимци су у реду, али тај енергетски ниво и концепција нашег наступа је потпуно другачија од онога што можда неко други ради", каже Радиша Теофиловић.

 У фебруару сте имали прилику да узађете пред публику, и то у Бањалуци...какви су утисци?

"Сала је била са ограниченим бројем људи, уместо 450, било је 120, на нашу радост карте су биле распродате и амбијен је био као да је била пуна сала...људи су једноставно жељни. Нама је драго што је то Бањалука успела да направи 4 пута за задњих 5 година, прошле године је прескочено због пандемије, међутим, дирректор се труди да нас увек позове и да то постане традиција", каже Ратко, а Радиша додаје да је овог пута гост био професор хармонике који се школовао у Москви Бобан Бјелић, а претходних година Марко Марић пијаниста и Мирослав Тадић гитариста.

"Било је то лепо и ново искуство за све нас, Ратко и ја смо били баш надахнути да изађемо пред публику и осетимо ту енергију којој тежимо", закључује Радиша.

Преговори за наступе постоје, а оно што је извесно је наступ 19. априла за Дан града Београда, када ћемо извести мањи програм.

Браћа Ратко и Радиша стварају вредну традиционалну музику. Не треба сумњати да ће нови це-де који припремају испунити очекивања њихове публике у матици, а за многе у дијаспори њихово стваралаштво представља и прави лек за душу.

петак, 03. мај 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво