Монографија о нашим џез великанима из дијаспоре

У оквиру Београдског џез фестивала, одржаног пред крај прошле године, промовисана је монографија о нашим џез музичарима који живе у иностранству, а чији је аутор Војислав Пантић.

Колико ти је било потребно времена да прикупиш све те информације?

"Веровала или не, дванаест година. Надао сам се да ћу завршити књигу за обележавање 25. рођендана фестивала 2009. и 2008. почео да пишем. Тада су ми амбиције биле релативно мале, да то буду кратка поглавља, да прикупим информације о бендовима који су свирали, евентуално о поставама, а онда су се амбиције повећавале, посебно последњих 7,8 година кад су кренули страни критичари у тој мери да долазе и издашно пишу о фестивалу. Па ако толику пажњу Београдском џез фестивалу посвећују врхунски светски експерти, логично је и да ми са стране, одрадимо посао како треба.

Американци су 1972. године првом уметничком директору фестивала Александру Живковићу, који је тада најављен као селектор, дали одрешене руке да се мало умеша у тај посао и Живковић је, и с обзиром на мишљење јавности да би некако требало укључити и домаћу сцену, одлучио да направи нешто што се звало Југословенски ол стар бенд, при чему је изазвао доста комешања у југословенској музичкој јавности, зато што је Живковић, мудро, позвао људе из дијаспоре.

Већина нашег џезерског света је педесетих година отишла у Немачку да зарађује печалбарски новац у америчким клубовима, Душко Гојковић, Мило Павловић, Бора Роковић, касније Лала Ковачев...

Живковић је мислио да би тај Југословенски ол стар бенд требао да буде стварно позив људима који су пре свега тада радили у Немачкој. Данас је другачија ситуација, расути су свуда по свету и срећом их има много више код нас, али половину тог бенда су чинили дијаспорци из Немачке, другу половину су чинили најквалитетнији солисти из Београда, Загреба и Љубљане.

Дакле, ми већ од 1972. године први концерт неког југословенског бенда на фестивалу јесте, половину, везан за нашу дијаспору.

Почев од тог првог фестивала, повратничког, 2005. године, нама је било важно да макар у малој мери, покажемо да српски џез делује у иностранству.

2006. године смо имали Бојана З., а већ 2007. је пројекат са Министраством за дијаспору укључио Марка Ђорђевића, бубњара и његов пројекат Свет из Америке.

Сваке године ми покушавамо да бацимо мало светло на то како делују српски музичари у иностранству. Мислим да нам то успева и да видимо да нису заборавили своје корене, а друго, да и ови који су остали овде, не заостају за њима", каже Војислав Пантић.