Попис становништва – проблеми и дилеме

Председници земаљске и будимпештанске српске самоуправе Љубомир Алексов и Борислав Рус, као и директор Српског института при ССМ-у Пера Ластић, упознали су прошлог четвртка посетиоце трибине Српског културног клуба са разлозима и начинима спровођења актуелног пописа становништва у Мађарској. У својим излагањима, али и током живе дискусије која се потом развила међу присутнима, настојали су да разјасне нека од кључнох питања и недоумица везаних за изјашњавање грађанима о националном и верском идентитету.

Пошто је, након уводних речи секретара клуба Владана Јовановића, упознао посетиоце са историјатом и разлозима пописивања становништва у Мађарској, Пера Ластић је рекао да грађани немају разлога да страхују од било кавких негативних последица уколико се изјасне о својој националности или пореклу. Према његовим речима, подаци који се прикупљају путем пописа служе искључиво у статистичке сврхе.

Он је подсетио да ће и овај попис обухватити све оне становнике Мађарске који на њеној територији живе дуже од три месеца, без обзира да ли имају мађарско држављанство или не.

"Заједно са онима који испољавају двојни идентитет и са досељеним становништвом, у Мађарској је на прошлом попису било нешто више од 3.800 оних који су као своју националност навели српску. Оних којима је српски матерњи језик било је нешто мање, око 3.400, али је око 5.100 њих уписало да им је културни идентитет српски. Изненађује да је само 1.900 људи уписало да су српске, али при томе треба знати да приликом прошлог пописа није вођена никаква кампања да се људи изјашњавају о својој вероисповести", истакао је директор Српског института.

Председник ССМ-а Љубомир Алексов најпре је говорио о практичним питањима везаним за технологију пописивања становништва и при том упозорио на могуће недоумице и проблеме.

"Ако се преко интернета уписујете, аутоматски ће вам приликом уписа речи „Szerb" бити понуђене барем три опције у погледу вероисповести, тако да треба обратити пажњу да је у једина одговарајућа формулација за српске православне вернике „Szerb ortodox". Формулари постоје на интернет сајту статистичког завода и на српском језику, они се могу користити као информација, али се одговори исписују на мађарском, како пописивачи не би имали језичких проблема. Ми смо протеклих дана боравили у свим насељима у којима постоје српске самоуправе и сугерисали људима да обрате пажњу на питања од броја 34. до 39, јер се те рубрике односе на нас. Ако је асимилација допринела томе да се неко на 34. питање изјашњава као Мађар, али живи у српској породици или је на други начин повезан са Србима, онда треба да на 35. питање одговори да је везан за српску заједницу. Сигурно је да ће и ти подаци имати одређени значај", рекао је Алексов, подсећајући да се предлогу новог Мањинског закона налази и ставка према којој ће се мањинска права и финансирање мањинских заједница од 2014. године везивати за резултате овогодишњег пописа становништва.

Борислав Рус се посебно осврнуо на неке нелогичности у прописима везаним за попис и у самим пописним листовима. „Попис је обавезан и законодавац је предвидео одређене санкције за оне који не буду учествовали у њему. Контрадикторно је да је попис обавезан и да се од њега очекује реална слика националног, језичког и верског састава становништва, а да управо попуњавање ових рубрика није обавезно. Поставља се питање како се може добити реална слика нечега за шта изјашњавање није обавезно, а поготово је недопустиво то да ће се на основу тако добијених резултата одлучивати о третману појединих националних мањина. Ако мађарска влада на основу тога буде водила даљу званичну мањинску политику, укључујући и финансирање наших иституција, то ће донети веома тешке последице. Из онога што видимо, још није јасно ко ће све бити убројан у Србе, да ли само они који се изјасне да су српске националности, или пак и они чији је матерњи језик српски, који припадају српској култури и тако даље", рекао је, поред осталог, Борислав Рус.

Потпредседница ССМ-а др Милица Павлов је на овој трибини изнела своја искуства „са терена", јер је и она, као и Љубомир Алексов, у име земаљске самоуправе протеклих недеља обилазила насеља у Мађарској у којима живе Срби, објашњавајући нашем живљу на шта треба да обрати пажњу приликом попуњавања упитника.

На трибини се чуо и податак да, према извештајима црквених општина, Будимска епархија окупља свега око 1.300 верника и тај податак оцењен је као поражавајући. У овај број урачунати су они који плаћају „разрез" цркви, односно они који су регистровани код парохијских свештеника.