Прво школско звоно на југу Мађарске

Са каквим утисцима и надама су у нову школску годину закорачили просветари и ђаци у школама на југу Мађарске, у којима се предаје српски језик, упитали смо наше сународнике из Батање, Сирига, Сегедина, Деске, Чанада и Новог Сентивана.

Судбина Основне школе у Чанаду најзад је решена. Образовна установа, где српски језик предаје наставник Фрањо Колар, доспела је под окриље реформатске цркве и од 1. септембра функционише као црквена школа. Њом управља Реформатска црквена општина из Макове на челу са свештеником Золтаном Кондратом. Он је нагласио да ће се настава румунског и српског језика и убудуће наставити и ту се ништа не мења. На све ученике, па и оне који уче српски језик, односе се црквена правила према којима десет пута годишње морају присуствовати богослужењу у месној реформатској цркви.

Први пут ученици су присуствовали богослужењу на отварању нове школске године. У овој основној школи 32 ученика уче српски језик, од тога шест ђака-првака, чему се највише радује наставник Фрањо Колар. Он два пута недељно држи часове на српском језику и у забавишту. Како нас је информисао, има на располагању сва учила, али би највећу помоћ имао уколико би се обезбедила српска васпитачица. Забавиште има румунску васпитачицу, а српске и даље нема. Господин Колара сматра да би решавање овог питања дало огроман импулс настави српског језика.

У Десци, ученици месне Српске основне школе су се крајем маја преселили у привремене школске просторије, које се налазе на Тргу Темфли. Разлог је изградња новог српског духовно-културног и образовног центра. Деца предвођена учитељицом Душицом Зорић брзо су се снашла и уклопила у нову средину где се налази и млађи нараштај мађарске основне школе. Учитељица Зорић укупно има 11 ученика: шест првака, четири ученика у 2. разреду и једну ученицу у 3. разреду. Нажалост, новајлије не говоре српски, тако да ће учитељица морати да почне образовни рад на српском језику од самог почетка. У раду ће се ослоњати на уџбенике које треба прилагодити нивоу знања језика.

Код првака је ситуација јасна. Госпођа Зорић се веома радује једном новом училу као што је интерактивна табла која ће добро доћи у настави српског језика. И мада се српска ћирилица не може на њој користити, почетно решење може да буде руска ћирилица, а касније ће се већ некако наћи одговарајуће решење. У вишим разредима српски језик предаје наставница Беатрикс Тот. која ради са свега четири ученика.

Радови на школској згради требало би да се окончају до краја текуће календарске године. Како је планирано ученици и малишани Српског забавишта, њих двадесет деветоро, предвођени васпитачицама Споменком Брцан-Ђукин и Ибољом Месарош, прославу Савиндана требали би да приреде у новој згради духовно-културног и образовног центра Срба у Десци.

У Сегедину, у Основној школи у Беке улици тек ће се крајем септембра кренути са наставом српског језика. Директор Жолт Месарош са сарадницима, омогућио је родитељима и ђацима да се до 10. септембра одлуче и упишу на наставу српског језика. Пријавило се петнаест ученика којима ће српски језик предавати наставница Беатрикс Тот. Она ће радити и са средњошколцима у Гимназији „Јожеф Етвеш". Интересовање за српски језик је овде огромно и чак шездесет ученика је показало спремност да уче српски. Ефикаснији рад омогућиће и интерактивна табла која се налази у језичкој лабораторији, где полазнике српског језика очекују сва учила потребна за несметани рад.

И у Сегединској српској забавишној групи све је живнуло. На Тргу Хуњади, српску забавишну групу предводи васпитачица Наталија Дукић-Стантић, која сваке године има све више малишана. Ове године она брине о тридесеторо деце, од којих је петоро нових. Број деце би био и већи, али величина предшколске установе не дозвољава да се прими више малишана. Решење треба тражити у покретању посебног, самосталног Српског забавишта. Почетни кораци ка томе су већ учињени, пошто су представници Самоуправе Срба у Мађарској у два-три наврата већ разговарали са представницима града Сегедина, који су обећали подршку.

У овом тренутку је настала пауза у преговорима и не зна се докле се стигло са покретањем самосталног Српског забавишта у граду на обали Тисе. Једно је, међутим, сигурно: велико интересовање за српску забавишну групу у Сегедину доказује да се на Тргу Хуњади одвија квалитетан рад.

У Сиригу, у Основној школи „Лајош Кошут" прошле године је уведена настава српског језика. Интересовање за српски језик је на самом старту било огромно, а ни ове године није смањено. Наставница Дајана Ђукин може бити задовољна, јер шездесеторо ученика учи српски језик. Иако нема уџбенике за све, наставница се сналази и обезбеђује сваком ђаку материјале који су неопходни за успешан рад.

Нове интерактивне табле које су стигле у ову образовну установу од велике су помоћи. Наставница Ђукин држи недељно 20 часова српског језика, а предаје и енглески. Полазницима наставе на српском ускоро ће се пружити прилика да увежбавају и српске народне игре. Школа је постигла договор са руководиоцима Културно-уметничког друштва „Банат" да деца имају фолклор једном недељно.

Да су Сирижани силовито кренули у ову нову школску годину потврђују и две нове иницијативе. Веома активна директорка већ је замолила наставницу Ђукин да два пута недељно држи наставу на српском у месном дечјем вртићу.

На међународном пољу су такође учињени конкретни кораци. Крајем септембра, тачније 27. и 28. овог месеца делегација сиришке Основне школе „Лајош Кошут" отпутоваће у Темерин, где ће са двема основним школама, као и школом из Сирига, потписати споразум о братимљењу.

У основној школи у Новом Сентивану прошле године је укинута настава српског језика. Ипак, месна Српска мањинска самоуправа покренула је иницијативу да се барем у Дечји вртић уведе српски. Захваљујући подршци локалне самоуправе села напори су уродили плодом, па је за рад са малишанима на српском сада задужена Ида Франциа.

У Батањи је Српска основна школа започела нову школску годину са 75 ученика. У ову школу је кренуло тринаест ђака-првака, док се у забавиште уписало 28 малишана. Ова установа је од ове школке године прешла у власништво Самоуправе Срба у Мађарској, пошто град Батања са већинским мађарским живљем више није био у могућности да је финансира.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 01. мај 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво