Нострификација препрека за повратак

Доћи до дипломе престижног страног универзитета је тежак посао, али нострификовати ту диплому у Србији још је теже. Признавање диплома траје понекад колико и студирање, a ни цена није занемарљива. Може ли једноставније и јефтиније?

У Србији је за нострификацију дипломе потребно око годину дана, око 1000 евра или више и пуно различитих превода, докумената... О том проблему су у студију Јутарњег програма РТС-а говориле Нада Ковачевић, проректор наставе Универзитета у Београду и Јована Ружичић, која је завршила студије и магистрирала у Америци, а још увек није успела да нострификује своју диплому.

„Када сам се вратила, почела сам да радим код приватника и нико ме никада није питао о тој дипломи јер су веровали да је то што знам да радим довољан доказ да сам и завршила школу, а и имала сам радно искуство. Проблем је настао када сам почела да радим у државној фирми где је диплома била препрека договорене плате, договорених услова, јер када смо се договарали моји послодавци нису били свесни да ће то да буде проблем.

Кренула сам у нострификацију, која је трајала месецима, али је факултет Организационих наука на свакој седници доносио друге одлуке, да ли ће бити мастер или магистериј. То је стало, и остало је на томе, а ја још нисам нострификовала диплому, а прилично сам сигурна да никада више нећу пожелети да радим у државној фирми", рекла је Јована Ружичић.

Када се Јована вратила пре 3 године, учествовала је у оснивању групе Repats (Повратници), која окупља успешне повратнике из иностранства. Тренутно их је 660, сви су високообразовани, али она каже не зна ни један срећан пример нострификације која је ишла лагано, која није коштала пуно и највише која није коштала пуно живаца.

„Мислим да нам наша администрација поручује да им нисмо потребни, као ни они који сада размишљају да ли да се врате, што је још проблематичније. Да овде страна памет, страно знање и уопште таква врста искуства нису добродошли."

Са тим мишљењем се не слаже проректор за наставу Универзитета у Београду, Нада Ковачевић.

„Мислим да није тачно да нам нису потребни и није тачно да увек има пуно проблема око нострификације. Универзитет у Београду је 2011. године разматрао 350 диплома за запошљавање, од тога је 335 решено позитивно, а прошле године од 250 решено је 210.

Не чека се увек предуго, за неколико месеци се процедура заврши а то није предуго. На Београдском универзитету нострификација дипломе основних студија кошта 24 хиљаде динара, а та средства се деле између Универзитета и факултета која раде процену. На ФОН-у је нострификација магистарских студија у том тренутку коштала 36 000.

Прво треба да се зна да признавање диплома има два сегмента - један се тиче запошљавања а други наставка школовања. Сегмент запошљавања је код нас дефинисан тако да се не признаје диплома као јавна исправа, него се признаје и назив који је неко стекао и тај ниво студија мора бити усаглашен са нашим образовним системом. Зато колегиници нису могли да признају магистериј, него мастер студије пошто смо ми ушли у Болоњски систем и сада имамо троциклични систем, где мастер није исто што и некадашњи магистар наука", каже Нада Ковачевић и објашњава зашто толико кошта нострификација дипломе.

„Друге земље имају другачији систем признавања страних исправа. Административно, агенције или министарства признају документ, препишу га на њихов језик и признају. А онда стручна тела признају и проверавају садржај знања која је та особа стекла у иностранству. То је код нас спојено у један процес - прво факултет процени студијски програм знања и квалификације које је неко стекао и на основу њихове препоруке Универзитет призна ту диплому.

Ми немамо проблем са признавањем диплома из окружења и Европе, ми имамо проблем најчешће са признавањем диплома из Америке, Аустралије, јер, рецимо на Харварду постоје различити нивои наставе, различите комбинације, а ми то морамо да уклопимо у наш систем назива за неко занимање. За запошљавање у неким областима, као што су просвета, здравство, правосуђе мора да се познаје и нешто што је везано за наш систем и подручје", рекла је Нада Ковачевић.

„Искуства наше групе од 660 високообразованих је слично мом. Врате се, проведу неко време, одустану, а неки се чак и врате одакле су дошли. Друго искуство је да оду на приватни Универзитет где се то лакше ради, али кошта 2000 евра. Нећу да улазим у то да ли Мегатренд може да процењује диплому са Харварда, то је прича за неки други пут. Треће искуство је да нострификујете диплому преко везе. Ако хоћете да идете регуларним путем, а за мене је тај пут једини, ви то овде нећете успети лако да урадите", закључила је Јована Ружичић.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво