Генерација 2014: Да ли је Болоња "положила испит" ?

У Србији се у просеку студира седам до осам година, а разлози за то су бројни. Скоро исто толико је и Болоња присутна на нашим унверзитетима, а још увек није успела да положи основни ипит који се зове : преобимно градиво.

„Пуно времена проводимо на факултету, на вежбама и предавањима. И када дођемо кући, уморни смо и нисмо спремни за учење", каже једна од студенткиња Београдског универзитета.

„Много је преобимних испита. Мислим да Болоња још увек представља један недовршени процес на свим универзитетима у Србији", додаје један њен колега.

"У нашим условима, када смо увели Болоњски систем, универзитети и факултети, нису том брзином усвојили све што је било неопходни. Да ли је радно оптерећење за студента такво, да они могу да обаве све оно што им наставници и факултет задају? Ту су настали први проблеми", каже професор Вера Дондур, представник Србије у Групи која прати Болоњски процес у Србији.

Има и оних студената који сматрају да је Болоња донела новине у образовном систему.

„Мислим да је Болоња добар систем који тера студенте да уче. Сваки колоквијум који имамо носи одређени број бодова. Студенти који су студирали по старом програму кажу да је Болоња много тога олакшала. Мени више одговара да добар део испита дам преко испитних обавеза", кажу београдски студенти.

Са таквим знањем и искуством лакше је доћи до посла - аргумент је на који се у теорији Болоњски процес ослања. Пракса у Србија показује нешто друго.

„Ја не знам да ли имам занат социологије у рукама. Имали смо један предмет који се зове културолошки практикум, где смо покушавали да направимо прво озбиљније истраживање које ће оно проћи, али ја нисам сигуран да ли ћу моћи јер нисмо имали адекватну праску", каже један студент социологије који сматра да је практична настава највећи недостатак српских факултета.

Као један од „проблема" које Болоња „донела" је и то што дипломирани студенти, по завршетку факултета, немају гарантовано запослење или бар шансу да се одмах по завршетку студија запосле.

„Оно што је мана Болоње и било ког другог студентског система, је у томе што у нашем Уставу не постоји одредба у оквиру права на рад, - право на радно место, које је некада постојало", каже један од студената који ускоро завршава факултет.

„Наравно да би школовање студената требало да буде ускађено са тржиштем, па да људи знају када студирају, да и имају шансе да нађу посао", додаје професор Вера Дондур.

„Продајем бубрег за диплому !"и „Знање није роба !" , само су неки од транспарената које су студенти, незадовољни висином школарина, носили на протестима.
„Сама Болоња није нешто што је поскупело школовање у Србији. Болоња и од наставника и од студената тражи много већу одговорност у учењу и раду", додаје професорка Дондур.

Студирање по Болоњи олакшава мобилност студената и даје им могућност да се усаврше на неком другом Универзитету у Европу.

За неке конфузна и немотивисана, за друге корисна и ефикасна и Болоња, баш као и просечан српски студент, тражи још времена да доврши оно што је започела.

Шта је Генерација 2014. ?

"Генерација 2014" је национални мултимедијални пројекат Јутарњег програма Радио-телевизије Србије, конципиран тако да путем ТВ извештаја на програмима Медијског јавног сервиса Србије и друштвених мрежа прати активности студената на факултетима и ван њих.
На друштвеним мрежама Фејсбук и Гулгл плус више од две хиљаде пратилаца активно учествује у коментарисању студентских тема и дилема.
Студенти из Србије који су у иностранству, Јутарњи програм и пројекат "Генерација 2014", могу уживо пратити на Сателитском програму РТС- а или путем интернета -"РТС уживо". Посебан подсајт портала Медијског јавног сервиса Србије посвећен је првој и дугој сезони пројекта "Генерација 2014".