Десет година од рушења Авалског торња

Обележена десета годишњица рушења Авалског торња у НАТО бомбардовању СР Југославије 1999. године. Нови торањ на част свима који су помагали у изградњи, свим грађанима, РТС-у, Влади и појединцима, рекао Оливер Дулић. Брадић: Данас је почела будућност која неће бити једноставна, али ће понудити више од прошлости. Тијанић: Изградња торња више стварање новог духа и идентитета, него технолошка потреба.

Радио-телевизија Србије обележила је десетогодишњицу рушења Авалског торња у НАТО бомбардовању СР Југославије, као и скорашњи завршетак бетонских радова на обнови торња.

Авалу су посетили министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић, министар културе Небојша Брадић и Александар Тијанић, генерални директор Радио-телевизије Србије. 

"Успели смо да испунимо задатак. После десет година, добили смо нови торањ, симбол пркоса онога што је срушено, са једним новим, функционалним карактером за све грађане. Нови торањ је основа дигиталног сигнала и квалитетнијег програма", рекао је министар просторног планирања Оливер Дулић, обраћајући се присутнима на Авали.

Дулић је рекао да, због временских неприлика, радови до данас нису завршени и за 29. август најавио отварање новог торња.

Министар културе у Влади Србије Небојша Брадић рекао је да је "60-тих година прошлог века стари торањ померио границе градитељства и био симбол модернизације Београда и Србије".

"Данас оправдано можемо рећи да је светска цивилизација, рушећи га срушила и добар део себе, али Београд је поново добио торањ, унапредио комуникациони и простор, као и простор културног стваралаштва".

"Почела је будућност која није једноставна, али нуди више од прошлости", рекао је Брадић.

Генерални директор Радио-телевизије Србије Александар Тијанић рекао је да је нови торањ стуб идентитета, да је његова градња "нови дух који је саграђен на инату и менталитету, више него због технолошке неопходности".

Свечаности на Авали присуствовао је и посланик Српске напредне странке Божидар Делић, као и омладина СНС-а.

Делегација, у којој су били министри Дулић и Брадић, као и Александар Тијанић, обишла је радове на новом торњу и радницима пожелела срећан завршетак радова.

Ремек-дело архитектуре

Авалски торањ срушен је у НАТО бомбардовању СР Југославије 1999. године, у ноћи имеђу 29. и 30. априла. Торањ је био висок 202,87 метара.

Као један од најлепших ТВ репетитора у Европи и свету прорадио је, после петогодишње изградње, 1965. године.

Ремек-дело архитектуре, једини торањ на свету који је за пресек имао једнакостранични троугао, који је симболисао српски троножац за седење, пројектовали су Угљеша Богуновић и Слободан Јањић, као и конструктор, академик Милан Крстић. Изградња торња била је поверена грађевинском предузећу „Рад" из Београда.

Почетком маја 1965. године, торањ је добио коначни изглед и постављене су телевизијске и радио антене.

Пошто је сматран једним од битних обележја Београда, донета је одлука да се након НАТО бомбардовања торањ обнови, после чега су прикупљена средства и градња новог торња почела је 6. фебруара 2007. године.

Обновљени торањ имаће два лифта и ресторан на 119. метру, као и видиковац на 122. метру висине.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 05. мај 2024.
18° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се