Век хармонике – Концерт Владимира Благојевића

Владимир Благојевић рођен је у Крагујевцу 1980. године, а магистрирао је на Универзитету уметности у Берну, у класи Теодора Анцелотија, једног од најзначајнијих светских уметника на хармоници. Више од петнаест година Благојевић је активан на концертном подијуму, а као солиста и камерни музичар наступао је у најпознатијим концертним дворанама, као што су Берлинска филхармонија, Франкфуртска опера, Минхенска опера и многе друге. Први је уметник на хармоници коме је припала част да одржи реситал на фестивалу у Луцерну 2003. године. 

Овај хармоникаш члан је неколико еминентних ансамбала камерне музике. Са ансамблом Модерн из Франкфурта наступао је широм Европе, сарађивао је са ансамблом Паул Кле из Берна, а од 2004. године је стални члан ансамбла Пре-Арт из Цириха. Године 2012. био је један од оснивача колектива Студио 6 - ансамбла који чине истакнути уметници из целе Србије, а чија се делатност фокусира на извођење савремене уметничке музике. 

Осим тога, Владимир Благојевић посвећен је и педагошком раду. Тренутно ради као ванредни професор на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, а његови студенти остварују значајне успехе на домаћим и међународним такмичењима. 

Благојевић је посебно заинтересован за рад са композиторима на креирању нових дела за хармонику или хармонику у ансамблу, а до сада је премијерно извео преко седамдесет нових композиција. На тај начин залаже се за развој овог инструмента и за његово интегрисање у оркестарску и камерну музику, што потврђује и награда Фондације „All-Fellows" из Базела за изузетно солистичко уметничко деловање и развој савремене музике. Међутим, Благојевић посебан акценат ставља на интерпретације савремне музике домаћих аутора, а његова отвореност и изражен виртуозитет инспирисали су бројне композиторе да претходних неколико година истражују изражајне могућности хармонике. Управо то континуирано интересовање за дела наших аутора био је један од разлога да му Удружење композитора Србије додели награду „Александар Павловић" за промоцију домаћег стваралаштва за 2019. годину. 

На почетку емисије чућете композицију Добар ветар Ивана Бркљачића, написану 2017. године за Владимира Благојевића. Ово је друга композиција у циклусу у којем се аутор бави феноменом ветра, али и друга композиција коју је написао за хармонику. Музички ток обилује виртуозним сегментима у једном тоналном центру, чиме је аутор желео да истакне важност тематског плана. 

Одмах потом чућете и премијерно извођење композиције oKOLO in F Дражана Косорића, професора на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву.

У наставку емисије, у тумачењу Владимира Благојевића, чућете премијерно извођење композиције Елегија за хармонику соло Јасне Вељановић. По речима ауторке, обзиром на то да се литература за овај инструмент углавном састоји из техничких композиција и обрада, циљ јој је био да напише дело са естетским значењем. У том смислу Елегија представља дело са савременим погледом на истоимени песнички жанр и њено лично удубљивање у сопствене мисли и преиспитивање различитих могућности које су нам донеле савремене технологије и средства информисања, односно, „колико су нам одузела" - како каже ауторка. Композиција је, у складу са елегичним карактером, написана у форми песме с рефреном, где је рефрен медитативног карактера.

Следи свита за хармонику под називом Арлекинада Владимира Трмчића из 2017. године. Композиција је инспирисана поезијом белгијског симболистичког песника Албера Жироа и његовог циклуса песама „Пјеро месечар". Будући да Жироов циклус представља нелинеарно низање фрагмената из Пјероовог живота, тако и овај музички циклус има за циљ да прикаже ту нелинеарност и донекле апстрактну природу сваке песме понаособ. По речима аутора, „то се постиже кроз употребу краће, повремено и афористичне форме, као пандан Жироовој форми рондела. Ипак, у самој музици се могу уочити и повезујући фактори, а то су препознатљиви мотиви и флоскуле, везане за лик Пјероа".

Композиција Lunar Dust односно Месечева прашина Лазара Ђођевића, инспирисана је интерпретационим сензибилитетом акордеонисте Владимира Благојевића, на чију иницијативу је и настала. По речима аутора, „користећи савремене извођачке технике, композиција је резултат трагања за новим изражајним средствима музике за соло хармонику. На макро плану дела могуће је уочити лучну форму у оквиру које се музички материјал преноси из екстремно високог у екстремно низак регистар ". 

До краја емисије чућете још једну премијеру - свиту у четири става, под називом F 31.1/F 43.0 Драгане Јовановић. Дело је наставак диптиха F31.1 за соло хармонику из 2017. године у којем је ауторка трагала за музичким одговорима на питање: колико је прецизна линија између „нормалног" и „ненормалног" понашања? Ове године, у време епидемије вируса, политичких превирања и психолошких напетости написала је свиту као покушај уметничког трагања за одговорима кроз музику, а посвећена је Владимиру Благојевићу.

Уредница емисије Марија Вуковић