Ирина Пејоска

Врло рано почиње да се интересује за музику и харфу. У току свог школовања постиже запажене резултате и уписује Факултет музичке уметности у Београду две године испред своје генерације (са само 16 година) у класи редовне професорке др ум. Милене Станишић и завршава га са просеком 10.00. До сада је освојила преко 20 награда на такмичењима у земљи и иностранству од којих је 1 првих и 4 награде лауреат такмичења. Носилац је престижног признања - студент генерације.

Због својих изузетних постигнућа добитница је Светосавске награде коју додељује Министарство образовања, науке и технолошког развоја Републике Србије, као и Награде града Београда за стваралаштво младих у области уметности за 2020. годину са квартетом харфи "Нас четири". 2022. године постаје стипендиста Фондације "Добар Глас". Добитница је награде и признања Аустријског културног форума 2020. године и награде "Ротари Дистрикт" клуба. Ирина је добитница Стипендије за изузетно надарене студенте Министарства просвете, науке и технолошког развоја као и Доситејеве стипендије за освојене резултате за 2018. годину. Као уметница која је свестрана, знатижељна и увек отворена за нову сарадњу, са камерним ансамблом "Агатос" добитница је награде "Оливера Ђурђевић" за најбољи камерни ансамбл Факултета музичке уметности у Београду. Победница је аудиције за оркестарску академију у Тоблаху (Италија).

Својим концертним наступима је обогатила нашу и инострану музичку сцену. Као солисткиња наступала је испред симфонијског оркестра Филолошко-музичког факултета у Крагујевцу, гудачког оркестра "Метаморфозис" на Међународном фестивалу харфе, са оркестром Факултета музичке уметности у Београду као и са оркестром музичке школе "Станковић". До сада је имала солистичке концерте у Великој дворани "Задужбине Илије М. Коларца", установи културе "Гуарнеријус", свечаној сали музичке школе "Станковић", концертној дворани главног града Индонезије, изразито респектабилном и луксузном ресорту The Sundanese Cultural Village Paseban, Галерији Матице Срба и исељеника, Културном центру Панчева као и у многим другим еминентним салама Србије.

Издвајају се њени концерти на Међународном фестивалу харфе на којем је изводила ретка и премијерна дела, поред којих је и имала мултимедијалне концерте, као и наступи на фестивалу младих композитора – КОМА. Пројекат "Монеове музичке боје" је њен први пројекат подржан од стране Министарства културе и информисања у оквиру којег је одржала 6 концерата по Србији као солиста, и као члан камерног ансамбла. Нешто што је Ирини посебно занимљиво и интересантно јесте нов и другачији приступ харфи, као и начине на које је могуће овај инструмент приближити широј популацији. Одатле произилази њена потреба да у своја харфистичка извођења инкорпорира различите аранжмане и да сарађује са извођачима и композиторима који негују разноврсне музичке стилове што је резултирало да је прва харфисткиња у Србији која је са ансамблом снимила албум класичних дела у џез аранжманима који је подржан од стране СОКОЈ-а.

Перманентно лично усавршавање, критичко преиспитивање и стално трагање за новим и квалитетнијим путевима начин је који доследно примењује остварујући и свој стваралачки стил, одакле произилази њено богато и активно похађање мастер курсева код еминентних харфиста као што су Ирина Цинк (Швајцарска), Милда Агазариан (Русија), Изабел Морети (Француска), Парк Стикни (САД), Силван Бласел (Француска), Јоел вон Лербер (Швајцарска), , Ијан Џонс (Велика Британија), Катерина Енгликова (Чешка), Клаудија Лучија Ламана (Италија), Кијара Педрецети (Швајцарска), као и Међународне летње школе "HarpMasters" у Швајцарској и Међународне летње школе "MusicAlp" у Француској.

Ауторка и уредница емисије Љубица Крминац