понедељак, 11. нов 2019, 22:57
Trag u prostoru- Svetionici ravnice
Ako je modre talase Panonskog mora zamenilo žuto klasje žita onda su salaši bili i ostali usamljena ostrva u ravnici. Čardaci i na nebu i na zemlji. Simbol pozitivne osame, induvidualnosti, naoko bezbrižnog i laganog života.
Nepregledno prostranstvo vojvođanske ravnice nekada je bilo isparcelisano salašima, seoskim gazdinstvima koja su imala sve: polja žita i kukuruza, glavnu zgradu za stanovanje, gostinsku kuću i posebne odaje za poslugu, pomoćne prostorije, pušnicu za meso, korale, ambare, staje, svinjce i kokošinjce.
Danas pravih salaša, ima veoma malo. Nekada ih je bilo preko 500, danas kažu jedva šezdesetak. Njihovo zlatno doba je bilo od 1890. do 1910. godine.
A onda smo jednog dana zažalili što zidane peći više nisu tople. Što vezilje više ne vezu "kuvarice" za iznad šporeta. Što niko više ne obeležava belo obojenu kuću tamnom "štraftom" uz zemlju, da ukaže namerniku na devojku za udaju, što se ne vije dim iz odžaka i ne čuje škripa đerma na bunaru.
Urednik: Milica Barjaktarević
Коментари