Drugi vek – Veljko Despotović

Počeo je kao saradnik čuvenog Miomira Denića, najpre u pozorištu a zatim i na filmu gde je punu deceniju zanat učio kod Žike Mitrovića, Soje Jovanović, Marijana Vajde, Žorža Skrigina, Vladana Slijepčevića, da bi konačno, 1964. godine prvi put bio samostalni scenograf u debitantskom filmu Miće Popovića „Čovek iz hrastove šume". Iste godine radio je i tri koprodukcije : „Old Šeterhend", „Dugi brodovi" i „Na Divljem zapadu" koji su mu doneli nova iskustva i preporuke za dalju, ispostaviće se, veoma bogatu karijeru. Radio je za Vatroslava Mimicu, Dušana Makavejeva, Veljka Bulajića, Slobodana Šijana, Aleksandra Petrovića, Nikolu Stojanovića,Miroslava Lekića, a u poslednje dve decenije čak pet filmova za Gorana Markovića s kojim trenutno radi „Falsifikatore".

U Despotovićevoj internacionalnoj karijeri stoje filmovi koje je radio za Sema Pekinpoa, Roberta Siodmaka, Džeka Kardifa, Normana Džuisona, Linu Vertmiler, Džona Milijusa.
U emisiji Drugi vek Veljko Despotović govori o znanju i odgovornosti koje je potrebno imati da bi neko bio dobar scenograf, o tome da li više voli da gradi kule i gradove ili enterijere, o odnosima sa snimateljima i rediteljima koji umeju da zaborave važnost scenografije za filmsku priču i oblikovanje karaktera. Posebna pažnja posvećena je nestajanju majstorskih zanata neophodnih za ostvarenje scenografskih ideja, i radu na filmovima Saše Petrovića, Gorana Markovića, Miroslava Lekića ali i saradnji sa mladima rediteljima poput Stevana Filipovića i Uroša Stojanovića.

Urednik i autor emisije: Nebojša Popović
Reditelj: Vladimir Momčilović