Čas anatomije: Kreativna industrija

Široko značenje pojma kulture kao civilizacijske tekovine kultivisanja čoveka i uslova za njegov opstanak, sužava se kada govorimo o umetnosti i njenim klasičnim oblicima. Podrazumevana kao kreacija duha, umetnost je dugo opstajala mimo razmišljanja o važnosti njene materijalne vrednosti, ali sa nastankom i jačanjem tržišta u razvijenim zemljama, poput Engleske na primer, od devedesetih godina prošlog veka, sve više se govori o kulturi i umetnosti u kontekstu ekonomije jedne zemlje.
Ideja, talenat i kreativnost, zajedničke klasičnim oblicima umetnosti, obeležje su i dizajna, arhitekture, marketinga... Teoretičari poput Teodora Adorna, još pedesetih godina prošlog veka, u začecima razmišljanja o kulturnoj industriji, videli su samo manipulaciju masama radi očuvanja kapitala, i obećanje koje se nikada neće ispuniti, ali, sa druge strane, ideja i talenat kao privatno vlasništvo, s kraja prošlog i na početku našeg veka postaju važni činioci kreativne industrije. Šta pojedinac, njegova ideja i talenat daju kontekstu u kojem nastaju, a šta kontekst omogućuje njima i na koji način ta razmena može da promeni svet u kojem živimo? Idemo li ka boljem ili ka gorem?
Gosti emisije: dramaturg Maja Pelević, producent Ustanove kulture Parobrod Zlatko Crnogorac i istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević.
Urednice: Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac
Reditelj: Filip Čolović

repriza, 18. maj u 10:15