уторак, 14. мај 2019, 17:49
Čitanje slika: Zlato u oku
On se suprotstavlja svima: Maljeviču, ruskoj avangardi, Plavom jahaču, Kandinskom, Mondrijanu, Tatljinu, Dišanu, Bojsu, Vorholu...
Zanemarujući razlike među njima, on ih istim oštrim tonom, i istom argumentacijom, optužuje za iste krivice. Međutim, bitno je nešto drugo. To što se Srbinović obrušava na šampione avangarde ne znači da je njegovo slikarstvo negacija modernosti kao takve: ono je negacija modernosti kao belog u belom. On se njima ne suprotstavlja zato što je protivnik modernih ideja nego zato što nije zadovoljan usmerenjem, prirodom, obimom i dometom njihove modernosti. On kod njih kritikuje spremnost da se zadovolje lakim, provokativnim i efemernim. On ih optužuje da su umetnost avangarde pretvorili u industriju avangarde. Optužuje ih da su donju granicu umetnosti spustili previše nisko, ili, još gore, da su je sasvim ukinuli. Suprotstavljajući im Rubljova, Rembranta, Tarnera i Sezana, on ne traži da moderni slikar slika kao Rubljov, Rembrant, Tarner ili Sezan, nego traži da se donja granica vrati na onu visinu na koju su je oni podigli. Jednom rečju, Srbinović avangardiste i moderniste ne kritikuje kao tradicionalista, nego ih kritikuje kao moderni slikar, koji od avangardnog i modernog traži mnogo više od onoga što oni nude kao novo i moderno.
Scenario: Ljubomir Simović i Marko Karadžić, kamera: Branko Pelinović, montaža: Tihomir Dukić i Marko Tisovec, režija: Marko Karadžić
repriza, 15. maj u 01:49 i 09:49
Коментари