субота, 08. дец 2018, 21:30
Dmitrij Šostakovič: Simfonija broj 7, u C-duru, Op. 60
Šostakivič je komponovao prva tri stava Lenjingradske simfonije tokom opsade grada, a završio ju je u Kujbuševu, gde su on i njegova porodica izbegli.
Ta simfonija je predstavnik dubokog antiratnog stava samog Šostakoviča. Nisam nameravao da opisujem rat naturalistički... već da pokažem duh i esenciju tih surovih događaja. U prvom stavu se evocira melodija iz omiljene Hitlerove operete Franca Lehara, Vesela udovica, i podseća na Bolero. Premijera je bila 5. marta 1942. godine, u Kujbuševu, u koji se evakuisao gotovo ceo Boljšoj teatar i dirigent Samuil Samosud. Predsednik Lenjingradske unije kompozitora zapisao je u svom dnevniku: Ne može se reći da je slušanje bilo impresija, već iskustvo koje dovodi do ushićenja. Ovo nisu osetili samo slušaoci, već i izvođači, koji su čitali i izvodili partiture kao da čitaju hroniku svog života...
Arturo Toskanini je prokrijumčarenu simfoniju izveo 19. jula 1942. godine, nastavivši dalje nastupe, tačnije njih 62 samo u Americi, gde je Lenjingradska simfonija postala simbol otpora protiv nacizma. Karl Sandberg okarakterisao ju je kao muziku napisanu krvlju direktno iz srca.
repriza, 09. decembar u 05:30 i 13:30
Коментари