понедељак, 16. апр 2018, 23:30
Paleta kulturnog nasleđa: Zlatno doba Leskovca 1918-1941
Između dva svetska rata Leskovac je od orijentalne varoši izrastao u moderan industrijski grad. Zbog dinamičnog razvoja i brojnih fabrika tekstila dobio je naziv „srpski Mančester“. Ukupno bogatstvo grada cenilo se na više stotina miliona dinara i smatralo se da Leskovac može da ishrani još sedam drugih gradova.
Izložba pod nazivom „Zlatno doba Leskovca 1918-1941", u organizaciji Narodnog muzeja Leskovca i produkcijske kuće „Intermedija netvork", deo je velikog multimedijalnog projekta Zvonimira Šimuneca, i na svojevrstan način ostvarenje sna za čoveka koji je pre 40 godina napustio rodni grad ali nikada nije prestao da bude Leskovčanin. Izložbu u kojoj su posetioci uživali u galerijskom prostoru RTS-a prati i istoimeni dokumentarni film o istoriji Leskovca.
Razvijena prosveta, kulturni život, izdavaštvo, zdravstvo, sportske aktivnosti davali su Leskovcu fizionomiju modernog grada. Ubrzana industrijalizacija, profilisanje klasa i pojava građanskih partija intenzivirali su politička zbivanja. Evropski ritam života polako je potiskivao balkansku učmalost.
Istovremeno, Leskovac zadržava spoljašnji izgled mešavine turske kasabe i modernih višespratnih građevina. Bilo je to vreme kada je počeo u najboljem svetlu da se kristališe jedinstveni leskovački duh, pun suprotnosti a dovoljno širok da prigrli starinske rkmače i redengote, jednako kao pomodne frakove od engleskog štofa, stare zanate koji polako nestaju, mračne kafane na prilazima gradu, a u centru evropski moderni hotel „Kostić", sa elitnim zabavama, balovima, operetama i pozorišnim predstavama, koncertima i projekcijama ton filma.
U periodu između dva svetska rata Leskovac postaje jedan od većih industrijskih centara u zemlji. Osim tekstilne industrije, razvija se metalna, mlinska i industrija keramike, zatim industrija gume, nameštaja, parfimerije, zejtina i piva. Leskovački inustrijalci osnivaju velika preduzeća i fabrike i izvan ovog industrijskog područja. Poseban pečat privrednom životu Leskovca davale su leskovačke banke i kreditni zavodi. U emisiji govore: Zvonimir Šimunec, autor projekta, Mira Ninošević i Veroljub Trajković, autori izložbe, Nikola Mirkov, predsednik Saveta RTS-a za likovno stvaralaštvo, i drugi.
Razvijena prosveta, kulturni život, izdavaštvo, zdravstvo, sportske aktivnosti davali su Leskovcu fizionomiju modernog grada. Ubrzana industrijalizacija, profilisanje klasa i pojava građanskih partija intenzivirali su politička zbivanja. Evropski ritam života polako je potiskivao balkansku učmalost.
Istovremeno, Leskovac zadržava spoljašnji izgled mešavine turske kasabe i modernih višespratnih građevina. Bilo je to vreme kada je počeo u najboljem svetlu da se kristališe jedinstveni leskovački duh, pun suprotnosti a dovoljno širok da prigrli starinske rkmače i redengote, jednako kao pomodne frakove od engleskog štofa, stare zanate koji polako nestaju, mračne kafane na prilazima gradu, a u centru evropski moderni hotel „Kostić", sa elitnim zabavama, balovima, operetama i pozorišnim predstavama, koncertima i projekcijama ton filma.
U periodu između dva svetska rata Leskovac postaje jedan od većih industrijskih centara u zemlji. Osim tekstilne industrije, razvija se metalna, mlinska i industrija keramike, zatim industrija gume, nameštaja, parfimerije, zejtina i piva. Leskovački inustrijalci osnivaju velika preduzeća i fabrike i izvan ovog industrijskog područja. Poseban pečat privrednom životu Leskovca davale su leskovačke banke i kreditni zavodi. U emisiji govore: Zvonimir Šimunec, autor projekta, Mira Ninošević i Veroljub Trajković, autori izložbe, Nikola Mirkov, predsednik Saveta RTS-a za likovno stvaralaštvo, i drugi.
Autori emisije: Aleksandra Daničić i Slavica Stefanović
Montažeri: Zoran Popović i Milica Živojinović
repriza, 17. april u 07:30 i 15:30
Коментари