Moja lepa Srbija: Bela Palanka

Kada priroda na svoj čudesan način udesi da se jedna varoš nađe u okruženju tri parka prirode, to je pouzdan znak da je takav gradić njen miljenik.

Posrećilo se tako Beloj Palanci, drevnoj Remizijani, da je nadgledaju i ukrašavaju jedna Stara i jedna Suva planina i sa severa Sićevačka klisura.

Sićevačka klisura, prirodno luče belopalanačko, beskrajno je maštovita igra prirode. Gromadne kamene skulpture sa oblacima druguju i ka Nišavi se naginju da osete sveži dah reke i da se naklone njenom večnom toku i snazi da pročisti umije i napije.

Spora je pruga kroz klisuru kako bi putnici uživali u prirodi i pratili let surog orla koji se u ovoj lepoti nastanio. A putnici ne stoje, putuju u varoš koja ima najbolju banicu od sukanih kora, osnaženu ovčjim sirom i podmazanu prevrelom mašću... Raspeva se Bela Palanka na Danima banice, a miris i boju dodaje i paprika "vrtka" koja uspeva samo na ovom području.

Ova treća po starosti, vroš na jugu Srbije, baštini bogato kulturno - istorijskog nasleđa, korača sa sećanjma na Nikitu Remizijanskog, u ritmu koraka boraca za slobodu i artiljerca Jeremije Krstića, prateći sve savremene tokove, nedreći sportiste, muzičare, okupljajući meštane i goste na festivalu banice, paprike vrtke, festivalu savremene igre...

Domaćini kažu, izvolite u lep grad, među dobre ljude i odličnu trpezu... Ko jednom dođe, mora se vratiti, bar po najukusniji okrajak banice.

Urednik: Vladimir Novaković
Autor teksta: Dragan Stojanović
Novinar: Aleksandra Bogdanović
Snimetelji: Pavle Tanasijević, Ivan Stepanović
Montaža: Nemanja Radić

broj komentara 0 pošalji komentar