Moja lepa Srbija: Aranđelovac, prvi deo

Zadesio se jednom prilikom knjaz Miloš sa svojim slugom podno Bukulje. Kako jesen beše lepa i rodna, odluči da nekoliko dana provede u okolnim selima i vidi kako narod živi. Dođe tako i u Bukovik, pa kad htede jašući da pređe preko neke barovite livade, vranac mu se zaglibi u pištolinu. Konj upre celom snagom da se iz blata iščupa, al' ne mogade. Sve što više zapinjaše, sve dublje nogama u glibovitu zemlju potanjaše. Knjazu beše krivo na konja što živobaru nije zaobišo i namisli da ga ubije. Jedva ga sluga umoli da vrati potrgnutu kuburu za pojas.

Sutradan sluga porani da vidi šta se preko noći sa konjem zbilo i, za svaki slučaj, ponese pune bisage zobi. Zatekne vranca gde stoji u blatu i serbes pijucka vodu koja je pod njim podvirala. Narednih dana, dok se knez uvelike častio i gostio, sluga nastavi svako jutro i veče da hranu donosi. Petog jutra konj se iz baruštine izglibi i čim slugu primeti, poče po livadi da se đilisa i njišti.

Zavilandži sluga vranca i jašući otera u štalu. Porani ga još neki dan i opazi da nikako neće da pije vodu koju mu je davao. Doseti se te mu donese vodu iz živobare u koju se bio zaglibio. Konj sa nje glavu nije diz'o, naiskap je pio.

Dođe sad sluga knjazu Milošu i potanko ispriča šta je sve sa konjem činio.Pištolina lekovita, pištolina lekovita, glasno reče knjaz i naredi da se na mestu gde se konj zaglibio iskopa k'o neka stublina. U narodu se brzo proču za njenu lekovitost i počeše na nju da pristižu bolesnici od svakih bolesti.

Mnogo docnije tu je sazidana Bukovička banja.

Ovako kazuje legende iz Jasenice, koju je zapisao Dragutin Paunović, o tome kako je nastala Bukovička banja.

Urednik: Vladimir Novaković