Velikani: Miloš Crnjanski

Početkom Prvog svetskog rata mobilisan je u austrijsku vojsku i poslat na galicijski front da juriša na Ruse. Veći deo vremena provodi u samoći ratne bolnice. I piše: "Front, bolnice, pa opet front, i ljubavi, svuda ljubavi, za hleb i šećer, sve mokro, sve kiša i blato, magle umiranja".30 miliona nedužnih mrtvih ljudi našlo je mesta u antiratnim stihovima nesrećnog mladog ratnika, koje je iz rata doneo u vojničkoj torbi.

Vratio se u svoju razorenu otadžbinu skrhan i rezigniran kao i Homerov junak, koji se, posle duge odiseje, vratio na rodnu Itaku. Nastaje "Lirika Itake": "U velikom haosu rata bio sam nepokolebljiv u svojim tugama, zamišljenosti i mutnom osećanju samoće". I "Dnevnik o Čarnojeviću" donosi iz rata. Odbijaju da ga objave u celini i predlažu piscu da izdvoji pet tabaka. Nasumce bira delove teksta. Ostalo spaljuje. I ne mari.

Ko u mladosti vidi toliko umiranja, sa nestajanjem rukopisa lakše se miri. "Napisaću novi", odgovarao je. Nastaju "Seobe".

Drugi svetski rat dočekaće u diplomatskoj službi Kraljevine Jugoslavije. Pisao je: "Za vreme rata nisam želeo da pišem. Ne peva se u kući mrtvaca". Kad je rat okončan, diskretno su mu stavili do znanja da će, kao desničar i protivnik Tita i komunističke ideologije, ako se vrati, sigurno nekoliko godina biti na robiji. Crnjanski uzvraća da je "zavičaj ono što čovek izabere da mu bude zavičaj" i ostaje u Londonu, gradu kome posvećuje sledeći roman.

Kad su popustile staljinističke stege, vraća se u svoj grad i posvećuje mu "Lament nad Beogradom". Na poslednji počinak ispraćen je stihom: "Ne bojim se smrti, toliko puta sam umirao. Moja prva smrt bila je moje rođenje"...

Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.