Sveta Gora, Republika Monaha

Oni su prvi reditelji, kojima je omogućeno da snimaju film u potpunosti na Svetoj Gori. Tačnije, omogućeno im je da snimaju različite načine života u manastiru, na svetoj planini. Monasi koje su odabrali, iz različitih pravoslavnih crkava, govore o različitim običajima koje su doneli sa sobom iz svojih krajeva, govore o duhovnosti i duhovnom životu, o svom viđenju vere i religije, o tome zbog čega ih crkveni život ispunjava.

Dvojica reditelja ostala su i sama očarana njihovim životima koji započinje u cik zore liturgijom, nastavlja se bogatom trpezom koja se naziva "ručkom" bez obzira što je još rano prepodne, zatim odvojenim dnevnim aktivnostima sve do povečerja i večere. Ono što je u filmu izvanredno uhvaćeno, jesu različitosti među monasima, koji u različitim umetničkim ili angažovanim delatnostima pronalaze proširene vrednosti svoje duhovnosti. Njihove priče su izvanredne i ostavljaju bez teksta. Baš kao i sam život na Svetoj Gori.

Peter Bardele i Andreas Martin su lišili film ikakvog autorskog komentara, ostavljajući gledaocima da sami procenjuju vrednosti i kvalitete života na tako posebnom mestu. Film je poput poezije, što je dodatno podstaknuto fascinantnim predelima i pejsažima, koje su tom prilikom uspeli da snime.

Priče monaha su kratke ali su lične, emotivne, filozofske, duhovite, dramatične. Stoga je film poput rukoveti o njihovim životima. Posebno intrigantno je to što nas kroz film o Svetoj Gori, kao narator, vodi ženski glas