Kvadratura kruga

Živimo u vremenu u kome ljudi imaju sve manje osećaja jedni za druge.

Danas je sve više onih koji će pre uzeti mobilni telefon da slikaju čoveka u nevolji nego što će mu priteći u pomoć. Dušan Krsmanović koji se školovao u Beogradu, Italiji, Nemačkoj i Americi, nije takav.

Kada je video da gori krov kuće u jednom zaseoku kod Kremana izašao je iz kolone automobila i uleteo u kuću Radenka Delića, starca kome je spasao život. Dva minuta kasnije, pod naletom vatre, krov kuće se urušio.

Druga priča u današnjem izdanju Kvadrature kruga snimljena je u gradu koji je vekovima bio stražar nad dolinom Neretve. Za turskog zemana Počitelj je uvek spavao na jedno oko, kao i njegovi dizdari, kapetani i vojnici. U kamene deftere tog grada, u poslednjih sedam vekova, upisivali su se Srbi, Ugari i Turci koji su njime upravljali 400 godina i u njemu ostavili najveći trag.

broj komentara 2 pošalji komentar
(nedelja, 01. dec 2013, 18:11) - mileva [neregistrovani]

Niko kao Branko

Evo jos jedna emisija kvadrature, ona se ne gleda, ona se zivi.Branko mnogo ti hvala.Emisiju o Pocitelju sam vec gledala, ali gledala bih je jos sto puta i svaki put suzu pustim.
E srecno vrijeme kad smo iz Mostara odlazili na kafu u Pocitelj , ali je poenta u emisiji koju samo Branko i njegovi saradnici znaju da nam priuste.Snazne poruke nose slike, muzika, a tek glas i tekst koji nam isprica Branko...
to je neponovljivo.Rijetki su ljudi koji nose takav dar od Boga, tu sirinu , tu ljudsku bliskost, tu moc razumevanja, tu moc ljubavi sa kojom Branko tako vlada i svaki svoj prilog sa njom zacini, a sto je najvaznije u nama gledaocima pobudi najtananija osecanja.Branko jos jedanput hvala za sve ove savrsene priloge.Moram jos nesto dodati, jednostavno mi se javlja da su tvoji korjeni negde sa nekog kamena, primjetila sam da te kamen opcara.Puno uspjeha u daljem radu.

(nedelja, 01. dec 2013, 11:50) - mp [neregistrovani]

La place du reposoir

gospodine Stankovicu mnogo hvala za jos jednu lepu emisiju. Sto se tice ode plemnitosti, toga nikad na ovoj zemlji nema dovoljno ..nikad nije dovoljno ljudske topline i brige ..samo nije dobro da se matica stalno oslanja na nas rasejanje ..ne mozemo mi da budemo primer dobrote a da ovi u Srbiji kalkulisu kao sto sada rade. Sve sto zabrljaju uradice ili platice rasejanje ..a oni ce da salju i cuvaju nesto sto nije njihovo na rajska ostrva ..nije to posteno gospodine BS.

Inace prilog o Pocitelju je divan ..nekad sam bila vodic za Francuze i Holandjane za Dbv Atlas ...dodjemo u Pocitelj a oni izadju i dive se ..slikaju ..
Ja kazem kratko bas kao i Vi ..i kazem vise ..ovo je bilo
mesto na putu karavana iz Dubrovnika za unutrasnjost za Seher i za Beograd ..od Nemanjica mozda i ranije ali rani tragovi su vi kazete Nemanjici ..
Posle su dosli Turci i prilagodili "la place du reposoir"
prema svojim potrebama a oni svi "c'est magnifique"
samo skljocaju i gledaju ..sada je tu slikarska kolonija
bila je ..objasnim malo geografije ..lepotu Neretve ..strujanja vetrova ...legendu o Troji koja naravno nije tacna ali ima mnogo mesta koja nismo istrazili a do Neretve su dolazili i stari Grci ...

i onda im pustim muziku kao i vi Djelin instrumental i mozda Harija Varesanovica ..vratimo se u Dbv svi zadovoljno tako je bilo nekad 87-88

Kad ima vremena samo malo citiram Andrica ne mnogo da ne dosadjujem ...Francuzi mnogo vole da cuju o mostovima i prijateljstvima o vezirima ..ne moraju da idu u Istambul ..a priroda je mnogo lepa i onda gledaju i udisu taj divni miris i onda im uopste ne nedostaju njihovi cuveni parfemi ..e tako je nekad bilo ..
a Vi meni i nama dugujete emisiju o Dbv ..i onda kada dodju u Pariz pisu lepa pisma zahvalnosti ..salju vodicu pozive da ih obavezno poseti ..ma sto je to jedna lepa zemlja ..a onda sok ..i za nas a i za nase prijatelje po svetu; sta ste uradili sa onako divnom zemljom? svi pitaju samo to jedno pitanje ...