Pristupačan program: Reke bez povratka, drugi deo (SZJ)

Drugi deo emisije "Reke bez povratka" ukazuje da je za uništavanje reka Stare planine, ali i drugih reka u Srbiji, osim pohlepe, krivci snose i neznanje i neizainteresovanost za stvari koje nas se u datom trenutku ne tiču.

Odsustvo strategije upravljanja prirodnim resursima ili nepoštovanje osnovnih parametara za očuvanje parka prirode svakako ne vode ka boljoj budućnosti prirodnih resursa. Plan da se u Parku prirode Stara plnina grade mini hidroelektrane je nespojiv sa statusom zaštićenog prirodnog dobra. Zbog geološke, predeone i biološke vrednosti Stara planina proglašena je 1997. godine Parkom prirode.

Obilje sedimenata od paleozoika do kenozoika, morfoploški i hidrološki ispresecan reljef sa lokalitetima poput Babinog zuba, potoka Bigar, Rosomačkih lonaca ili Slavinjskog grla, uklještenih meandara Temštice, tresava na Jabučkom ravništu, Arbinja, endemske vrste životinja, bogatstvo flore, ukazuju na raznovrsnost i složenost ekosistema Stare planine.

Ona je stanište 116 vrsta dnevnih leptira, 203 vrste ptica, 18 vrsta vodozemaca i gmizavaca, više od 30 vrsta sisara. Umesto zaštite prirode i razvijanja delatnosti koje su u skaladu sa održivim razvojem, protura se teza da su mini hidroelektrane osnova razvoja, da one omogućavaju izgradnju infrastrukture, proizvodnih objekata i turizma. U stvari, mini hidroelektrane devastiraju prostor na kome su izgrađene.

Autor i urednik: Aleksandra Božović
Obrada: redakcija Aktuelnosti

broj komentara 0 pošalji komentar