Čas anatomije: Balkan i balkanizam

Pre Balkanskih ratova Balkan je za ostatak sveta pre svega bio egzotika, raj za putopisce i avanturiste. Balkanski ratovi bili su uvod u priču koja traje do današnjih dana.

Odmah po završetku Prvog svetskog rata, nemački industrijalac Valter Ratenau u Njujork Tajmsu govorio je o "balkanizaciji Evrope". Ta predstava o Balkanu kao trusnom polju i opasnosti za uređene poretke, deo je onoga što će kasnije u teoriji biti prepoznato kao pandan orijentalizmu. Šta to znači u praksi? Novo izdanje Časa anatomije bavi se tim procesom balkanizacije, pitanjem kako je Balkan od geografske, demografske, kulturološke činjenice postao fenomen i problem i zašto? Da li je to večiti prostor ukrštanja različitih interesa, kako o Balkanu razmišljaju drugi, šta o sebi misle narodi koji žive na Balkanu i u kojoj meri se te dve predstave razlikuju? Šta je Balkan danas a šta može biti u budućnosti...

O tome u emisiji razgovaraju istoričar Dragan Bakić, teoretičarka književnosti Milena Đorđijević i etnolog i antropolog Slobodan Naumović

Urednice emisije, Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac
Realizatorka, Maja Mandić

broj komentara 0 pošalji komentar