Čas anatomije: Pokreti koji (ni)su promenili svet

Menjali su ga ratovi, revolucije, prirodne katastrofe... umetnost pretenduje da bude korektiv, ali je možda više od sna o revolucionarnoj promeni sveta u istoriji prisutna ideja o njegovom razvoju kroz progres.

S druge strane, svako kretanje nije nužno progresivno i svaki progres ne opravdava uvek humanističku težnju ka slobodi i pravdi. Dugačka je istorija društvenih pokreta. Mnogi su u svojoj osnovi imali emancipatorske ideje a završavali kao represivni režimi. Teoretičari govore o klasičnim, modernim i postmodernim pokretima kao i o alternativnim pokretima koji nastaju u vremenima "refleksivne" modernosti, one koja ispituje i preispituje sve do sada ostvareno. Novo izdanje Časa anatomije ispituje aktuelni, sada već globalni fenomen pokreta Me too. Vesti o seksualom zlostavljanju potresaju američku filmsku industriju, dobijaju veliki medijski prostor a osetne su i posledice za sve aktere te priče. Da li je ovaj pokret samo deo feminističkog pokreta koji prolazi kroz različite faze, šta može da učini za ideju slobodnog i samosvesnog pojedinca, ukazuje li na hipokriziju savremenog sveta ili upravo suprotno, tu hipokriziju potencira i otvara širom vrata populizmu i novom, regresivnom kretanju?

Gošće emisije su profesorka Fakulteta za medije i komunikaciju Dubravka Đurić, teoretičarka književnosti Marija Grujić i docentkinja Fakulteta političkih nauka Katarina Lončarević

Urednice emisije, Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac

broj komentara 0 pošalji komentar