Vidik: Ko su elite?

Platonov idealistički koncept o takvom državnom uređenju u kome će najmudriji biti na vrhu piramide, nesumnjivo je već tada doveo u vezu elitu i moć upravljanja.

Problem elita tokom duge istorije razvitka civilizacije neprestano je razmatran u okvirima društvenih sistema, koji su, više ili manje, odražavali tenziju između onih koji vladaju i onih kojima se vlada, što je kasnije u svetlu klasne teorije Marks jasno formulisao kroz rečenicu, "Istorija svakog dosadašnjeg društva jeste istorija klasnih borbi".

Ali pitanje i problem elita, osim što u epicentar uvodi pojam moći, pokreće i pitanje strukture društva koje regrutuje elitu, formuliše kriterijume za njeno nastajanje i stvara mehanizme koji joj omogućuju legitimitet. Bilo da se radi o klasičnim teorijama elita ili klasnim teorijama, jasno je da pojam elite kompleksan, a model koji je davno postavio Platon, u kontekstu vremena u kojem živimo, gotovo utopijski.

O problemu elita danas i o tome mogu li oni koje odlikuje "izvrsnost" da budu i "istaknuti" u emisiji "Vidik" govore istoričar Milan Ristović, pisac Srđan V. Tešin i filozof Ivan Radenković.

Urednice emisije su Jasmina Vrbavac i Marija Nenezić.

 

broj komentara 2 pošalji komentar
(subota, 15. feb 2014, 18:56)
? [neregistrovani]

Stvaranje vs. sprovođenje ideja


U emisijama spomenute teze "Mase uzimaju maha" i njoj slična, a možda čak iz nje i izvedena, "Mase pokreću istoriju a ne manjine" su čini se ono o čemu se raspravljalo u ovoj i prethodnoj emisiji i stekao sam utisak da je individualizam jedini izvor ideja stim i ideologija jer je sigurno moguće da je pojedinac stvaraoc i ideje i ideologije čak i da je zaslužan za njeno sprovođenje dok mase, kao što su i elite, sigurno ne mogu biti stvaraoci ideja nego pretežno sprovoditi ideologije i tek možda ponekad konstruisati ideologije tumačenjem ideja pojedinaca?

(subota, 15. feb 2014, 17:32)
? [neregistrovani]

Ega(e)litarizam


Elite a ne elita?