utorak, 07. dec 2010, 23:50
Čitanje pozorišta: Status i standardi
Kontroverzni nemački reditelj Frank Kastorf i balkanska kraljica glume Mirjana Karanović: Od pozorišta do politike
Ono što je, na primer, Bekenbauer za nemački i evropski fudbal, a Fazbinder ili Venders za nemački i evropski film, to je Frank Kastorf za nemačko i evropsko pozorište. Malo je za njega reći da je kontroverzan i nepomirljiv, jer je vazda "antiprotivan".
Od žestokog kritičara komunističke ideologije i socijalizma u vreme bivšeg DDR-a, posle pada Berlinskog zida izmetnuo se u još oštrijeg protivnika globalizacije i liberalnog kapitalizma. Pozorište razume kao svojevrstan društveno-politički rad, opsedaju ga paradoks i kontradiktornost: kad mu kažu da je nešto crno, on tvrdi da je belo, i obrnuto. Daleko je od svake pomisli da je Evropska unija jedini i poslednji bedem demokratije zato što veruje da umetnik uvek mora da bude s druge strane barikade mejnstrima: političkog ili umetničkog, sve jedno.
Hvaljen, osporavan, zabranjivan i proterivan, obeležio je istoriju nemačkog i evropskog pozorišta u poslednjih dvadesetak godina. Pored brojnih nagrada, kritičarti prestižnog nemačkog pozorišnog časopisa "Teatar hojte" čak pet puta su ga birali za reditelja godine. Kada su ga najzad "ostavili na miru" režirao je i s jedne i s druge strane "gvozdene zavese". Njegove su predstave ponekad duge, teške, zamorne, prepune različitih asocijacija, intertekstualnih veza i interpolacija, sve jedno da li radi Šekspira, Dostojevskog, Hauptmana, Čehova, Brehta ili Hajnera Milera.
Za Mirjanu Karanović kažu da je "balkanska kraljica glume" koja je svojim ulogama trajno obeležila jedno vreme igrajući širom bivše Jugoslavije, i u pozorištu i na filmu. Ona, pak, kaže da je čitav život posvetila umetnosti i da ponekad veruje da je život na sceni istinitiji, iskreniji i celovitiji od ovog takozvanog stvarnog, u kojem postojimo i trajemo, sa svim mukama i radostima, srećom i patnjom, ushićenjima i razočaranjima.
Podjednako uspešna i u pozorištu i na filmu, njene su uloge svojevrsne, upečatljive, plastične studije tipičnih karaktera: gubitnica i heroina, majki i ljubavnica, od ostavljenih i napuštenih žena do stamenih ličnosti i snažnih individualnosti. U mrskom svetu muškaraca, ona je bila i ostala čovek!
Samosvojna i otresita, prkosna i beskompromisna, krhka i blaga, čvrsta i nepopustljiva, glumačku zrelost je osvojila već svojom prvom ulogom u "Petrijinom vencu", a lični i društveni integritet gradila i stekla svih ovih godina u pozorištu i pred kamerama, podjednako u umetničkom, javnom i društvenom životu. Kao nepokolebljivi pregalac za vaspostavljanje individualnog i kolektivnog morala, kako u umetnosti tako i u društvu, dobila je najprestižnija glumačka i društvena priznanja i nagrade.
U isto vreme stamena i ranjiva, kao i većina junakinja koje je tumačila s naizgled nepojmljivom lakoćom i jednostavnošću, Mirjana Karanović je igrala život, a to je i u pozorištu i na filmu najteže, najzahtevnije.
Formalno, ovo dvoje umetnika povezuje "Zlatni lovorov venac" za doprinos pozorišnoj umetnosti, koji su dobili na 50. MESS-u u Sarajevu, suštinski: reč je o snažnim umetničkim i ljudskim individualnostima.
Autor i urednik: Slobodan Savić
