Trezor

Sećanje na Vuleta Jevtića, jednog od prvih radio pevača, interpretatora narodnih pesama

100 godina od rođenja Vukašina Vuleta Jevtića

Voleći čovek - jedanaesta emisija serije Dok je sveta i veka. Vukašin Vule Jevtić jedan je od prvih radio pevača koji su izvodili narodnu pesmu i sačuvali od zaborava neprocenjivo blago naše muzičke baštine. Široku popularnost stekao je kod ljubitelja narodne muzike zbog emotivne interpretacije i boemske duše. Rođen je 7. januara 1913. godine u selu Rosica kod Kruševca. Muzikalnost i ljubav prema pesmi odveli su ga u Beograd 1930. godine gde je bio čest gost beogradskih kafana u kojima je bilo popularno "astalsko pevanje". U jednoj kafani zapevao je pred Vlastimirom Pavlovića Carevca koji ga je i posavetovao da ode na audiciju u Radio Beograd. U Drugom svetskom ratu bio je zarobljenik austrijskih i nemačkih logora, pa i tamo je pevao zatvorenicima, ne bi li i njima i sebi olakšao logorske muke.

Posle oslobođenja dolazi u Radio Beograd i pored profesije radio pevača obavlja  zadatak muzičkog saradnika sve do 1955. godine. Zajedno sa Đorđem Karaklajićem bio je pomoćnik šefa Odseka narodne muzike Miodraga Vasiljevića. Na pitanje jednog novinara kako se tada birala pesma za program, Vukašin je odgovorio: "Ne kao danas. Onda se jedna ista pesma nije smela ponoviti nekoliko dana. Sve su to bile žive emisije i radio pevači su, zajedno sa orkestrom, pevali odnosno svirali direktno iz studija. Pregledavali smo pažljivo tekst svake pesme, probali po nekoliko puta i tek onda puštali emisiju u program. Svako pevanje uvek je bilo premijera. Danas je lako nametnuti slušaocima i lošu pesmu, kad se ona emituje nekoliko puta dnevno, preko mnogobrojnih radio stanica." Poznanstvo sa Carevcem doprinelo je da i sam sakuplja, a kasnije i komponuje pesme koje su u duhu narodnog stvaralaštva, pa su njegove pesme "Još litar jedan", "Čaj goro, lane moje", "Mnoge li sam pjesme pjevo" i druge postale u narodu toliko prihvaćene da mnogi misle da su izvorne.

Njegov specifičan, a prirodan način pevanja Carevac je nazvao "vulizam", a vrsni muzičari iz tog vremena govorili su da je njegova interpretacija škola za svakog pevača narodne muzike. Prvi je nosilac Estradne nagrade Jugoslavije, koju su kasnije dobijali samo vrhunski pevači. Poslednji nastup imao je 26. marta 1981. godine gostujući na maratonskom susretu Predraga Gojkovića Cuneta i Miodraga Bogdanovića. Njegov glas, koji je publiku širom sveta ostavljao bez daha, utihnuo je 10. avgusta 1981. godine u Ribarskoj Banji, mestu nadomak rodnog sela Rosica. U današnjoj emisiji o Vuletu govori njegov rođak, kolege se sećaju zajedničkih putovanja i koncerata, a pesme koje se mogu čuti su: "Još litar jedan", "Leptirići mali", "Beograde mili", "Čaj goro", "Emina", "Oj, livado", "Nadžnjeva se momče i devojče", "Od danas te draga više ljubit neću", "Jedren grade", "Ašik osta na te oči" i druge.

** Učesnici: rođak Momčilo Selić, pevači Nada Jovanović, Ismet Krcić

** Scenarista Sandra Milošević, snimatelj Vasko Vasović, asistent Bojan Danilović, snimatelj zvuka Miljan Đukić, mikroman Gordan Jović, rasvetljivač Zoran Đorđević, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažeri Ana Branković Vasić, Branislava Teodosić; urednik Bojana Andrić

** Snimano 10.01.2013, premijerno emitovanje 07.02.2013,  Redakcija za istoriografiju

broj komentara 2 pošalji komentar
(petak, 17. jan 2014, 09:26) - Miladin Radosavljevic [neregistrovani]

Vukasin

Vuletove pesme su najlepsi zvuci iz moje mladosti. Neka mu je vecna slava i hvala.

Miladin Radosavljevic

(četvrtak, 07. feb 2013, 19:29) - anonymous [neregistrovani]

Вукашин-волећи човек

Вулета треба умети слушати.Песме у његовом извођењу су прави мелем за душу.Знао је мајсторски да их донесе,емотивно нас дирне и својски разгали.Вечна му слава.