Trag u prostoru: Snovi od slame

Na Severu Bačke, postoji jedno malo pitomo, ravničarsko selo, 17 kilometara udaljeno od Subotice, u kome živi skupina Bunjevaca, Tavankut, u kome se umetnost otkriva kao oblik života u slami

U Tavankutu se može mnogo toga videti, ali i naučiti šta je to đuga, dolaf, lubura, drvenac, kuružnja, možete da naučite da roljate, odnosno peglate na starinski način sa decom iz škole. Probati krafne i fanake, domaću višnjevaču i zamedljanu rakiju, a tu su i vredne slamarke da vas upute u tajne pravljenja slika u tehnici slame.

Od nastanka prve slike od slame prošlo je pola veka. No, činjenica je da je slamarstvo od samog početka privuklo pažnju javnosti, etnologa kao i istoričara umetnosti. Kao likovna pojava je postalo tema o kojoj se pisalo, nekada pomalo romantičarski, nekada s više ili manje kritičkim osvrtom, ali slike od slame su prešle put od salašarskih i seoskih kuća i stigle do izložbenih dvorana, mnogih galerija, muzeja i kolekcionara.

"Proputovala sam ceo svet, ali ovako nešto nigde videla nisam", rekla je Veronica Main iz Engleske, svetski priznati stručnjak za slamarstvo i kustos Muzeja Slame u Londonu, kada je 2001. godine bila u Tavankutu.

U knjizi "Krhka Lepota trajna vrednost" Bela Duranci, istoričar umetnosti ovako opisuje njihov rad..." poštujući dostojanstvo slame kao materijala, prilagođavaju svoj iskaz prirodi i mogućnostima jedinstvenog "paorskog zlata".

Nešto slično se radi u Mađarskoj, ali ni blizu ovdašnjem maštovitom pristupu. Vredne bunjevačke žene su slami dale status umetnosti, stvarajući od nje čudesne slike iz života, a sam likovni izraz duboko je ukorenjen u prošlost ali i sadašnjosti.

Autor i urednik: Milica Barjaktarević
Snimatelj: Gojko Despotović

broj komentara 0 pošalji komentar
Trag u prostoru Trag u prostoru

Autor:
Milica Barjaktarević

Ako sežemo u prošlost za baštinom predaka, u svemu što jesmo danas i ovde, moramo se zapitati po čemu će nas pamtiti. [ detaljnije ]