Ekskluzivno: Đavolji podrum

Čile je zemlja Južne Amerike koja je prepoznatljiva po vulkanima, bakru i vinima.

A videti aktivni vulkan izbliza pravi je doživljaj, jer vulkan deluje kao neka planina, ali  boraviti u mestima gde ljudi žive oko vulkana je potpuno različit doživljaj. Stanovnici tih malih mesta vulkan gledaju stalno - vide kada se dimi i veruju da se neće baš njima dogoditi da on proradi i izbaci lavu.

Upravo na tim prostorima su i najbolji vinogradi u svetu i zato su domaćini želeli po svaku cenu da me upravo tu dovedu i iskažu svoje ambicije da čileanska vina mogu da prestignu francuska.

Tako sam se i našla u gradu Pirke, gde me jedan od najvećih stručnjaka za vina Marselo Papa vodi u "đavolji podrum" i priča mi priču kao detetu o đavolu koji je u tom podrumu živeo. Tu se još uvek čuva vino koje đavo nikada ni sa kim nije hteo da podeli.

Kažu da dobro vino zavisi od količine sunca koje vinograd dobije tokom godine, a Čile je okupan suncem veliki deo vremena.

Na imanju Don Melčora saznajem kako se nekada živelo u Južnoj Americi. Tu je delimično i sačuvan san o životu po hacijendama, gde je sve opušteno, gde niko nigde ne žuri, gde nema trzavica i stresa. Tu srećem najveće svetske enologe, koji  mi govore o svojoj posvećenosti. Upoznala sam tako Kolumbijca koji je došao u Čile pre mnogo godina kada je sve bilo netaknuto i divlje i tada kupio zemlju za male pare, a danas, prodajući je deo po deo, dobro živi.

Posetila sam pripadnike naroda Mapuče u gradiću Pukon, ispod aktivnog vulkana. Oni su prvi došli u ovaj deo Južne Amerike i pokušavaju da sačuvaju nešto od svog identiteta.

Čile je još uvek podeljen na one koji su više voleli Pinočea i one koji su više voleli Aljendea. Tražimo šta je ostalo iz tog vremena. Ljudi se, kažu, nisu mnogo promenili. Srdačni su i nasmejani, i skoro da su navikli na stalne zemljotrese.

Osamnaest sati leta da bi videla nešto različito i drugačije uverava me da je globalizacija stigla i do Santijaga. Grad pravi evropski, a tako sam daleko. Glavna ulica kao i u svakoj evropskoj metropoli. Morala sam da zađem dublje u zemlju kako bih osetila ono o čemu slušamo kada nam govore o Južnoj Americi.

broj komentara 0 pošalji komentar