ponedeljak, 15. mar 2010, 10:36
Eko karavan: Put za Kosaticu
Neko bi rekao: "Ovo je raj na zemlji!" I zaista, Kosatica je lepo, prostrano selo na Zlataru, na 1200 m nadmorske visine, gde je priroda nezagađena, čist planinski vazduh, izdašni izvori. Prava vazdušna banja.
Meštani su zdravi i dugovečni. Hrane se isključivo domaćim proizvodima, odličnim sirom i kajmakom, mlekom, voćem i povrćem. Poseban specijalitet je hleb od četiri vrste brašna: heljdinog, ražanog, ječmenog i pšeničnog. Pije se uglavnom čaj pripremljen od lekovitog bilja ubranog na okolnim proplancima - pčelinje trave, majčine dušice, nane, hajdučke trave.
Dakle, idealni uslovi za život i razvoj seoskog turizma. Ali, Kosatica je "Bogu iza nogu".
Već desetak godina ima kako im je ukinuta autobuska linija koja je povezivala selo sa Prijepoljem. Asfaltni put, koga su osamdesetih godina prošlog veka izgradili sopstvenim sredstvima, pun je džombi i rupa i sasvim je oronuo. Pa i kad im je došao autobus, radio je samo 2-3 godine. Meštani nemaju ni telefonsku liniju.
Selo napušta i mlado i staro, a oni koji su ostali, a njih je oko 300, do grada jedino mogu na konju, traktorom, taksijem ili pešice. Dva i po sata hoda samo u jednom pravcu! Neki seljani po desetak godina nisu sišli do grada.
Osnovna škola u Kosatici je već dvadeset godina zaključana, đaka odavno nema. Kada je otvorena, radila je samo nekoliko godina.
"Boga mi, mi se dobro patimo!" - imaju običaj za sebe da kažu "ljudi sa Zlatara", kako zovu meštane Kosatice. Čekaju da neko od nadležnih prepozna blagodeti i lepotu prirode njihovog sela i konačno ih poveže sa svetom. Tako blizu, a tako daleko od civilizacije, dvadesetak kilometara.
Autor emisije je Dragana Vasiljević, snimatelj Aleksandar Agbaba, montažer Milica Živojinović.
