(subota, 19. sep 2009, 17:45) anonymous [neregistrovani]

pošalji odgovor

Godisnjica Sonjine smrti

Čekajuci Sonju…
(Godišnjica smrti glumice Sonje Savić)

"Sada ležiš na dnu vode… iznad tebe šaš i trava… kao leptir koji ode… kao dete koje spava… i dok te ljulja val za valom… sanjam da si opet živa.
Sonja je bila disident od rođenja. Uvek protiv. Ali uvek s razlogom. Nemirom svojim obeležena Antigona svoje generacije. Više rođena sestra no ljubavnica.
I kada je bivala radosna, oči su joj se tugom smešile. Ranjena detinjstvom, životu se gotovo izvinjavala što postoji. Zanesena filmom, Ekaterinom Velikom i ruskim avangardistima. Zaljubljena u Hemfrija Bogarta, filmove Miše Radivojevića koje još nije snimio i svoga profesora Minju Dedića.
Sonja Savić, o kojoj Aca Popović nije stigao da napiše roman, ali je filmska kamera sa kojom je ona tako vragolasto ceo svoj život očijukala, uspela da zabeleži, ovekoveči i oslika, poput Leonarda da Vinčija, taj njen najtužniji osmeh kojim nas je osvajala sa Velikih Ekrana.
Sonja Savić, generalna sekretarica naše posebne i jedinstvene Partije u čiju smo se pamet, talenat, kreativnost, inteligenciju i nevinu lepotu, životima zaklinjali.
Dobila je od života mnogo, ali je i zarana izgubila sve. I samo ona zna kako. I samo ona zna zašto.
Kao da se i nije naročito trudila da zadrži ono što joj je po svemu pripadalo. Mora da je njena reinkarnacija bila loše sprovedena, jer se pojavila u svetu u kome je već jednom davno živela. Otud i taj najtužniji Osmeh. Jer sve je ona to već jednom pre, možda i pre hiljadu godina, videla. I sve joj je to bivalo tako poznato i tužno i melanholično i ludo. I zato su se te oči tugom smeškale…"
Zapisao je na vest o Sonjinom odlasku, reči za spomen, njen kolega i prijatelj Rade Šerbedžija.
Čekajući Sonju… da se odnekud pojavi… u nekoj bolje realizovanoj reinkarnaciji, obraćam se Vama, uvaženim prijateljima Sonje Savić, jer neprijatelja ovde danas nema. Zovem se Milomirka Cica Jovović i obraćam se u ime porodice Savić, porodice čiji sam deo i danas, baš kao nekada kada sam deleći sa njima sve, provela u njihovom domu više od osam godina.
Sonja Savić je bila velika glumica, moralna, čestita i dobra osoba. Sonja je, sada je to sasvim jasno, pre godinu dana otišla neprilagođena na sadašnjost...
Njena porodica koja je odlučila da je na poslednji put isprati upravo ovde u Donjoj Gorevnici oseća danas dužnost da se zahvali svima koji su brojnim telegramima saučešća i ličnim prisustvom pokušali da ih uteše zbog najvećeg gubitka.
Sonja Savić se oko svih važnih stvari opredeljivala. Tako je stekla prijatelje koji će je pamtiti. Njima se porodica posebno zahvaljuje: Radetu Šerbedžiji, kolegi i prijatelju za tekst, čiji je deo trajno obeležje za spomen na Sonju, Minji Dediću uz beskrajnu zahvalnost za sve što je o glumi i životu naučila od svog profesora, Puriši Đorđeviću i Miši Radivojeviću, Sonjinim cenjenim rediteljima, Radoslavu Zelenoviću, direktoru Jugoslovenske kinoteke i Dinku Tucakoviću, upravniku Muzeja Jugoslovenske kinoteke zahvaljujući kojima je ova kuća od nacionalnog značaja za srpsku kinematografiju pravovremeno priredila komemoraciju i poslednji pozdrav koji su Sonji uputili kroz omaž i reviju deset njenih filmova u ciklusu "In memoriam" odajući i na taj način počast jednoj od najvećih srpskih glumica, Svetislavu Gonciću i Svetozaru Cvetkoviću, jednima od vernih i značajnih Sonjinih kolega kao predstavnicima generacije kojoj je pripadala, Čačanskom glasu na korektnom prenošenju informacija i drugim medijima koji su u trenucima najvećeg bola za porodicu, birali reči utehe, Saši Radivojeviću za dostojan omaž posvećen Sonji u Čačku, Mirku Mrkiću Ostroškom za korektan odnos prema likovnom rešenju Sonjinog spomen obeležja, Suzani Spasić, direktoru Fonda Olge - Olje Ivanjicki, koja se zajedno sa nedavno preminulom umetnicom uključila u pripremu monografije o Sonji, kao i svima kojima su trajno lik i gluma Sonje Savić ostali u sećanju.
Ovo obraćanje svima vama, koji ste i danas ovde da iskažete svoje poštovanje našoj Sonji, završiću rečima Svetislava Bate Prelića, reditelja filma "Šećerna vodica", filma koji je proslavio Sonju i Svetislava i koji glase: "Ni sada, kad smo svi svesni kako je to inteligentna i uzbudljiva osoba, kakav je to nedovoljno iskorišćen glumački talenat i kad svi želimo da joj odamo priznanje, nje nema. Siguran sam da je na nekom drugom ostrvu, u plavetnilu, sa svojim dragim prijateljima koji su kao i ona pobegli iz ovog sveta u čiste prostore kreacija i stvaranja."
Hvala Vam.

19. septembra 2009. u Donjoj Gorevnici
Milomirka Cica Jovović, Negotin

Svi komentari