nedelja, 20. apr 2014. | Izaberite pismo: Ћирилица



 

Насловна > TV > RTS Satelit > Oko 11: Zašto u Srbiji nema invalida?

utorak, 04. sep 2012, 22:40

Oko 11: Zašto u Srbiji nema invalida?

To što osobe sa invaliditetom retko viđamo na javnim mestima ne znači da ih u Srbiji nema, već da ih naš odnos prema njima obeshrabruje.

Ovde možete pročitati kraću, tekstualnu verziju emisije "Oko 11" 

Uspesi srpskih paraolimpijaca jedna su od retkih situacija u kojima se osobe sa invaliditetom pominju u pozitivnom kontekstu, a cela nacija je ponosna na njih. Osvajanjem medalja ne treba se prepustiti samo slavlju, već se zapitati zašto su osobe sa invaliditetom u Srbiji manje vidljive nego u zemljama EU, iako ih procentualno nema manje.

Da li su zakoni i propisi zadovoljavajući ili je problem u opštem stavu i predrasudama prema osoba sa invaliditetom? Kako izgledaju svakodnevne muke onih koji moraju da razmišljaju o tome kako podići novac iz banke ili koristiti javni gradski prevoz?

Šta su njihove najveće muke i kako ih rešiti, u emisiji Oko 11 govoriće: Lepojka Čarević-Mitanovski iz Organizacije za podršku ženama sa invaliditetom "Iz kruga", Dragiša Drobnjak iz Saveza slepih Srbije i Jelena Kotević iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Oko 11 imaće prevod na znakovni jezik i moći će da je prate osobe sa oštećenim sluhom.

Emisiju vodi Irina Ivić.

1
коментари број коментара 9 | cwпошаљи коментар
(četvrtak, 06. sep 2012, 16:19)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Ne razumem

Kakva je to organizacija za podrsku zenama sa invaliditetom. Cemu ta polna podela kada se radi o invalidima?Znaci li to da ako je invalid osoba muskog pola, njih to ne zanima?Stavrno je bezveze dokle se ide sa tim rasnim, klasnim, polnim i kakvim sve ne podelama u svim sferama, da cak dovodi do morbidnosti.Po cemu je zena invalid drugacija od muskarca invalida pa da treba specificna organizacija za to????Neka mi neko objasni.I jednima i drugima treba jednaka pomoc, a naziv ove organizacije je cist sovinizam, prema muskarcima.Znaci mi poreski obveznici, medju kojima je daleko vise muskaraca nego zena, placamo za organizacije koje diskriminicu vecinski pol medju poreskim obveznicima.Ima li to smisla?Molio bih nadlezne da ukinu tu organizaciju, promene ime ili stagod.U najmanju ruku ne bi smela da se finansira od para poreskih obveznika muskog pola.

1
(sreda, 05. sep 2012, 12:56)
gradjanka [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Pitanje za Jelenu Kotevic

Koliko osoba sa invaliditetom je zaposleno u Ministarstvu rada?

1
(sreda, 05. sep 2012, 09:41)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Zasto poredite

razvijene zapadne zemlje sa ubogom, unistenom Srbijom koja jos samo fitkivno funkcionise i egzistira? Svi smo svesni u kakvoj se situaciji nalazimo i treba da gledamo kako da sami sebi i jedni drugima pomognemo koliko mozemo, na vlasti racunati je neskromno.

1
(sreda, 05. sep 2012, 00:45)
branka [нерегистровани]
oпошаљи одговор

invalidnost

Ma sta reci na ovu temu koja se svuda provlači a ustvari svi zatvaraju oči pred problemom te vrste. ja sam majka sesnaestogodisnjeg dečaka koji je težak invalid, nije za skolovanje a još manje za neku delatnost. Nisam poklekla ni ja ni moja porodica, ali smo svesni činjenice da ako sami ništa ne uradimo da pomognemo našem detetu, nsmožemo očekivati pomoć ni od drugih a ponajmanje od države koja je takve osobe zaboravila. Primera radi: morala sam da molim za invalidsku rampu ispred kuće tri dana a komisije za odobravanje pelena i neophodnih pomagala su u našoj opštini posebna priča. Ništa nam drugo ne preostaje nego da se celoga života borimo za neke osnovne stvari, trošimo vreme, energiju i nerve umesto da se bavimo detetom kome je potrebna dvadesetčetvoročasovna pažnja i rad.

1
(utorak, 04. sep 2012, 21:04)
MILAN [нерегистровани]
oпошаљи одговор

kako da zivim

ja imam 27 godina osoba sam sa invaliditetom od rodjenja nigde ne radim nemam posao, izdrzava me majka sa njenom penzijom ne samo mene nego nas cetvoro u kuci gde niko nije aposljen ,,mesecno imamo po 4000 po clanu..Sta cu ja raditi kada moja majka ne bude vise ziva ,,od cega da zivim.Prosle godine radio sam na javnim radovima u komunalnom preduzecu na ciscenju groblja.Tu sam od prvog dana bio maltretiran od rukovodioca na primer....zasto sam dosao meni ne trebaju invalidi ovde mora da se radi ili na primer idi kuci ne mogu da te gledam.,,,Izdrzao sam to odradio 5 meseci ,,,moji roditelji molili su drektora da me ostavi da nesto radim ,,nije hteo govoreci sta ce mi invalid..Nijedan posao mi nije pohudjen iz NZS...bio sam na proceni radne sposobnosti i imam resenje o poslovima koje mogu da obavljam.... Sta ce biti samnom ne znam,,,,, milan jocic valjevo

1
(utorak, 04. sep 2012, 18:39)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

re: invalidnost?

a sta ocekujes od drzave?

1
(utorak, 04. sep 2012, 18:16)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

invalidnost?

Prvo cestitke za osvojene medalje invalidima osvojili su vise medalja nego aktivni sportisti.
Ja sam postala invalid pre 6 godina,nikakve povoljnosti od drzave nisam dobila i ako sam se obracala centru za socijalni rad u Malom Zvorniku,Opstini M.Zvornik.Pocetkom godine sam isla na procenu preostale radne sposobnosti i nudili su mi dvesta hiljada dinara da pocnem neki posao.I ako su videli da se krecem uz pomoc stapa i jos drugi zdravstveni problemi to je bilo sve.Inace u M.Zvorniku radi nekoliko firmi i kazu da su one svoje radnike koji su postali invalidi zaposlili a ostali???Sramota za drustvo,a sto se tice kretanja nevolim da idem nigde tesko ulazim u autobus jer su uglavnom stari i visoke stepenice niko ne ustaje da bi sela,
pogledi na moj izgled itd.Da li ce ikada biti bolje

1
(utorak, 04. sep 2012, 13:27)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Razlike su u drustvenoj zajednici

Treba imati na umu da da je opsti mentalitet u n.p. Nemackoj drugaciji nego u Srbiji. Ako je neko od rodjenja ili detinjstva invalid u smislu telesnih nedostataka, drustvo mnogo ulaze za razvoj da bi se te osobe osposobile za samostalan zivot. Uz to mora se dodati da je i materijalna situacija drugacija tako da zdravstvo moze mnogo i da ulaze u razvoj telesnih invalida. Razlika se u ekonomskoj situaciji oslikava i kod odraslih zdravih osoba, dok se omladina u Nemackoj vec sa izborom srednje skole odvaja zauvek od porodice, osamostavljava, u Srbiji se cesto i nakon sklapanja brakova i osnivanja porodice potomstvo ne odvaja od roditelja, jer kako nam je poznato malo je onih koji sebi mogu priustiti sobstveno stambeno resenje. Ako vecina omladine u Srbiji posle zavrsetka obrazovanja nema zaposlenje nije u stanju da se osamostali. U Nemackoj je u pojedinim pokrajinama nezaposlenost ogranicena na 3%, drustvo je stanju da se brine o nezaposlenima pa cak i onu mogu da se osamostale i zive u stanu koji placa drustvo. Cinjenica je da to Srbija iz poznatih razloga nije u stanju da sprovede. Tako da invalidima i onima koji to nisu, nista drugo ne preostaje nego da se oslone na podrsku porodice. Dugo bi trajalo sve druge razlike jos nabrojavati, ali cinjenica je da je integracija invalida u drustvo jedan dugacak proces.

1
(utorak, 04. sep 2012, 07:45)
Djordje Punos [нерегистровани]
oпошаљи одговор

pozz

i sam sam osoba s invalditetom,neznam ni sam sta mi sve ne stima od glave do pete,sve nesta ne valja..Trenutno zivim u Atlanti i ovdje manje vise ljudi negledaju kakav si fizicki kao osoba...i ja sam dok sam bio u Srbiji bio povucen u sebe neznam zasto plasio sam se izaci pred djecu,moje vrsnjke pa i odrasle..Znam nije lako al porucio bi da svim da se oslobode straha da negledaju ko ce sta reci i ocel se narugat.Samo pravimo sami sebi vise muka a familiji najvise,nego izlazite druzite se budite dio drusva...ja sam puno izgubio zato i kazem nwbudite poput mene...Sad imam 36god sta da dodam jos..pozz i zivi bili..

1
1