Urednik, Ljiljana Strahinjić

Ukratko: Šta čini Srbina Srbinom? Da li se i u odgovoru na ovo pitanje razlikujemo? U studiju razgovaramo sa Dragoslavom Bokanom, rediteljem i publicistom, i Markom Vidojkovićem, piscem.

Osim njih čućete i sledeće:Kako se Srbi u rasejanju sa „dvojnim identitetom" u toku procesa integracije nose sa asimilacijom, odgovara psiholog Vesna Brzev.

Istraživač Etnološkog instituta SANU-a Mirjana Pavlović govori o svojim iskustvima istraživanja dijaspore, a u okviru njih o očekivanjima naših u rasejanju. Šta znači obredni karakter etničkog identiteta? Najzad, kakva je odgovornost matice u procesu očuvanja identiteta?

Urednice emisije Tamara Drezgić i Nikolina Milatović Popović. Reditelj Andrea Lazić.

U Srbiji su zabeležene najniže temperature tokom ove zime, a do sada je 13 osoba umrlo od smrzavanja. U najugroženije opštine nastavlja se dopremanje hrane. Radi se na uklanjanju leda sa reka.

Videćete i kako žive meštani sela Igroš u opštini Brus, gde je od 27. januara proglašena vanredna situacija.

Sve više Šapčana potpisuje donorske kartice, što je i preduslov da se kandiduju za otvaranje Regionalnog donor centra kojim bi se omogućilo preuzimanje organa u Šapcu i efikasnije distribuiranje do sala za transplantaciju.

Posle šezdeset godina, Vršac je ponovo dobio olimpijca.

Emisiju uređuju: Gordana Petrović, Nadežda Medić i Vesna Manojlović
Voditeljka: Dragana Anastasijević
Odgovorni urednik redakcije Dopisništva: mr Nenad J. Ristić

Pored predstavljanja otkrića iz prirodnih nauka, emisija "U dubinama Bajkala" bavi se i bogatstvom kulturnih fenomena rusijanskih kultura, pre svega mongolske i budustičke tradicije, koje upotpunjuju celokupan vizuelni "siže" ove emisije.

Dokumentaran pristup, kao i obilje snimljenog materijala na licu mesta, doprinosi visokoj estetskoj "rezoluciji" pomenute emisije.

Urednik je Nevena Todorović.

Nebojša Popović će gledaocima predstaviti najbolje finske filmove uključujući i novi film kultnog reditelja, Akija Kaurismakija, a Branka Krilović novu pozorišnu predstavu "Greta" nastalu prema biografiji glumice, Grete Garbo.

Danijela Purešević pripremila je priloge o izložbi "Zbogom andergraund" u Salonu Muzeja savremene umetnosit u Beogradu, retrospektivi posvećenoj beogradskom multimedijalnom umetniku Saši Markoviću Mikrobu, o kojoj govori kustos Dejan Sretenović, i izložbi u Galeriji Kulturnog centra Beograda "Raskršće: između intimnosti i spektakla" koja predstavlja svojevrsni izvod iz najvitalnijeg segmenta proteklog 12. Praškog kvadrijenala svcenskog dizajna, o kome govori umentička direktorka Kvadrijenala, Sonja Zupanc Lotker i umetnik Dejan Kaluđerović.

Urednik emisije je Jasmina Vrbavac, reditelj Ivan Milanović.

Istraživali smo kakav izazov za društvo predstavljaju klimatske promene i to sa aspekta arhitekture i prava.

U "Kontekstu 21" predstavićemo i naučnu studiju profesora Aleksandra Petrovića o istraživanjima Milutina Milankovića a u izdanju Ruske akademije nauka i umetnosti.

Urednik emisije Nataša Nešković, urednik vesti Zoran Živković, reditelj Dragan Marković.

U glavnim ulogama: Nina Ivanišin, Petar Musevski, Primož Pirnat, Maruša Kink, Dejan Spasić, Aljoša Kovačić, Aleš Valić.

Režija: Damjan Kozole

U zapisima antičkih pisaca iz trećeg i četvrtog veka knjaževački kraj je opisan kao vinogroje, a podaci govore da su se rimske legije okrepljivale kvalitetnim vinima s ovog područja pre polaska u vojne pohode. Baš tu u selu Ravna otvoren je arheo-etno park.

U staroj školi koja datira iz 1906. godine smešteni su mnogi nalazi sa kasnoantičkog lokaliteta Timakum Minus. U autentičnoj Moravskoj kući iz devetnaestog veka, u kojoj su tradicionalne prostorije za stanovanje na spratu, u prizemlju je pravi raj za vinopije, odnosno napravljen je pravi muzej vina knjaževačkog kraja. Ipak, kažu sve informacije o knjaževačkim podrumima vina i knjaževačkom vinogorju se mogu dobiti u restoranu "Džej Bi" ili "Dži bi", kako još zovu najstariji kafić u Knjaževcu, vlasnika Jovana Isakova.

Autor i urednik: Milica Barjaktarević

U ovoj emisiji Potrošačkog savetnika saznaćete: Šta sve o Vama zna BusPlus? Zašto je Srbija lider po maržama na prehrambenu robu? Kako možete da ostanete bez garancije ako vam fisklani račun izbledi?

Reprizu emisije je nedeljom u podne na Drugom programu.

Autor emisije: Nenad Bumbić

Sa rastom ovog masovnog i viševidnog takmičenja, čija je glavna trka od početnog polumaratona prerasla u puni maraton, povećavale su se obaveze Televizije Beograd. Počelo se reportažama da bi se kasnije obezbedili direktni prenosi. Realizacija prenosa sportskih događaja i reportaža o tim događajima, kao i stalnih i posebnih emisija sportskog programa, zahtevala je izuzetne napore svih delova redakcije i svih saradnika. Organizovanje rada redakcije i procesa koje prate realizaciju imali su značajnu ulogu za uspešno funkcionisanje programa. Kraj ovog perioda, u kojem je počeo raspad Jugoslavije, obeležen je velikim uspesima jugoslovenskog sporta. Košarkaška reprezentacija Jugoslavije osvojila je prvenstvo sveta u Argentini. Ostao je zapamćen Vlade Divac sa jugoslovenskom zastavom kada je već bilo izvesno da Jugoslavije više neće biti. U to vreme fudbalska reprezentacija Jugoslavije kvalifikovala se za završnicu Evropskog prvenstva u fudbalu, koju je očekivala s velikim nadama.

Međutim, učešće naše reprezentacije je sprečeno zbog već podmaklog procesa raspada Jugoslavije. Prvenstvo Evrope osvojila je Danska, koja u našoj grupi nije uspela u kvalifikacijama, ali je pozvana da zameni našu repzentaciju na završnom takmičenju. Ako je sprečena Jugoslovenska fudbalska reprezentacija da učestvuje na prvenstvu Evrope, niko nije mogao sprečiti Crvenu zvezdu u pohodu za osvajanje Kupa evropskih šampiona u fudbalu i titule klubskog prvaka sveta. Sportski program je pratio taj dramatični pohod Crvene zvezde u čitavom njegovom toku. Pored direktnih prenosa izuzetne dramatike, inventivno su pripremane i specijalne emisije i programi o Crvenoj zvezdi i njenom podvigu.

Ostaće zapamćena i emisija koja je pratila veselje fudbalera Crvene zvezde posle osvajanja Kupa evropskih šampiona u fudbalu pobedom nad Olimpikom u Bariju.
Prizorima oduševljenja fudbalera Crvene zvezde okončavamo Peti ciklus serije Vreme televizije. Uslediće vreme razaranja, od kojeg neće biti pošteđena ni Televizija Beograd, tada već u sastavu Radio-televizije Srbije. Pod NATO bombama 1999. godine izgubiće život 16 radnika Televizije Beograd, a biće razoren i deo produkciono-emisionog centra u Aberdarevoj. Zgrada Televizije Novi Sad biće u celini razorena pod udarima NATO bombardera, Televizija Priština iščeznuće nešto kasnije u požaru u oktobru 1999. godine. Ali, to pripada istoriji Radio-televizije Srbije. Ovom epizodom završena je serija Vreme televizije.

* Svedoče: Srđan Knežević, Veselin Grozdanić, Svetozar Mićunović, Milojko Pantić
* Scenarista dr Miroslav Savićević, urednici dr Miroslav Savićević i Vesna Došen, voditelj Mića Orlović, reditelj Nikola Lorencin
* Proizvedeno 2005-2009, Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić.

Ove emisije od njihovog postanka vodio je Marko Marković, doajen našeg sportskog novinarstva. Godine 1988. za urednika Sportske redakcije imenovan je Milojko Pantić. Pripadao je onoj generaciji novinara koja nije došla iz drugih medija nego se po završetku studija zaposlila na Televiziji. Na njegovu inicijativu uvedeno je više novih emisija kojim se sportski program prilagođavao aktuelnim sportskim zbivanjima, ali i, u određenim momentima, dobijao izrazito rekreativni karakter i ujedno vodio akciju za podršku pojedinim sportskim projetkima. Između ostalih, takve su emisije i blokovi Sezam - sportsko-zabavno popodne, Sportski maraton, zatim serija emisija posvećena svim Jugoslovenima dotadašnjim nosiocima olimpijskih medalja, emitovana povodom Olimpijade u Seulu 1988. godine, potom posebna akcija Ju muzika za Ju sport i druge. Uvedena je i emisija Svet šaha što se pokazalo kao uspešan projekat. Povodom petstote utakmice jugoslovenske fudbalske reprezentacije pripremljena je serija Plavi fudbal pet stotina puta. Činilo ju je šest emisija, svaka u trajanju od 30 minuta. Bio je to svojevrsni vremeplov o našoj fudbalskoj reprezentaciji. U narednoj epizodi nastavljamo svedočenje o sportskom programu.

* Svedoče: Marko Marković, Milojko Pantić
* Scenarista dr Miroslav Savićević, urednici dr Miroslav Savićević i Vesna Došen, voditelj Mića Orlović, reditelj Nikola Lorencin
* Proizvedeno 2005-2009, Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić.

Pored značajnih informacija o istorijatu, opremi i pravilima sporta, lekari iz Republičkog zavoda za sport upoznaće gledaoce i sa zdravstvenim aspektom sportskih disciplina.

Urednik: Nevena Milić
Reditelj: Nenad Krkelić

On ima veliki dar da pomogne gibonima da se zaljube. Muzika Šeriju pomaže da ostvari svoju životnu ambiciju i da ovim majmunima-pevačima pruži priliku za život u divljini.

Urednik obrade: Tanja Čanić-Mlađenović

Najzanimljivije priče starog grobara uobličila je u delu "Hronika palanačkog groblja". Mnogo je putovala. Boravila je u Francuskoj, Nemačkoj, Skandinaviji, Engleskoj, Rusiji, Africi, Maloj Aziji. U Maroko je putovala ugljarskim brodom, onako, piše u jednom pismu, "kako putuju siromašni ljudi kao što sam ja. Prema novcu imam odnos kakav Anglo-Amerikanci imaju prema nesrećnoj, meni tako dragoj, Francuskoj: u nuždi, da; van nužde, ne treba mi. Dosad nijedan veći honorar nisam uzela".

Postala je prva žena akademik u Srbiji. U eseju "Balkan-beleške jednog balkanofila" beleži: "Ako se narodi na Balkanu osete Balkan, osete celina, imaće da broje divne brojke i prošlosti i sadašnjosti. Velike su brojke seljaka, šuma, voda, njiva; velike su brojke borbi za slobodu; i bezbrojne brojke valjanosti. Jer je Balkan zemlja seljaka, a u seljaku je, navodimo i Arostotela, najviše valjanosti, koja je, ne valjanost građanina, nego valjanost opšte čovečna".
Pred kraj života, dala je i poslednji intervju: "Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam srećna. Pomirila sam se s tim. Vasionska sreća opredeljuje ljude. Ako niste voljeni uzalud nastojite da vas vole"...

Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.

Prikazaćemo i rad jednog dnevnog boravka sa kol centrom, inkluzivni projekat novosadskog udruženja Per. Art, kao i prilog o inkluzivnoj predstavi "Simfonija radosti" iz Jagodine.

Na kraju će spot kragujevačkog udruženja paraplegičara pokazati da je pomoć potrebna, ali na pravi način.

Urednik i voditelj emisije: Milan Dobričić

Opsednutost Džejsonom odvlači je od sećanja na Denija, dok Haui traži pribežiše u strancima koji mu nude ono što Beka ne može da mu pruži.

Korbetovi, oboje bez cilja, prave iznenađujuće i opasne korake tražeći put koji će odrediti njihove sudbine.

Film Put u nepoznato (The Rabbit Hole, 2010), režirao je Džon Kameron Mičel.

U epizodi "Istorije saputnik" ekranizovan je ozbiljan istraživački rad na sastavljanju celokupne priče o životu i delu jednog značajnog naučnika, po ugledu na sadržaje svetskih programa. Od nekolicine podataka, poznati glumac u ovom projektu zajedno sa mladom koleginicom, prikazuju put pronalaska ostalih celina i zaključuju istraživanje u kadrovima.

Igraju: Nebojša Dugalić i Nina Grahovac.

O tome ko je bio Dušan J. Popović govore oni koji su ga poznavali, od akademske javnosti do meštana Belegiša, u kome je Popović proveo svoje poslednje dane.

Idejni tvorac serijala "Zaboravljeni umovi Srbije" jeste Nikola Mirkov, a reditelj serije je Petar Stanojlović.

Imamo talente, ali nemamo program i publiku. Mnogo smo smešni ali nemamo previše duhovitih tekstova.

U emisiji Mali beogradski kabare priliku su dobili mladi mađioničari Filipino i Dimitrije uz svesrdnu pomoć iskusnih Grifonija i Džigija. Muzička podrška grupa Blue in Green.

Korišćeni su stihovi Kleman Maroa, srpski aforizmi iz 19. veka, čiji su autori Jovan Jovanović Zmaj, Ljubomir Nenadović i drugi, zatim tekstovi naših savremenika. Snimano je u ledenim uslovima što govori o entuzijazmu učesnika i publike.

Autor Dragan Kolarević.

Dvogled, 38. emisija - Emisija se sastoji od nekoliko kraćih reportaža: o prinovama u beogradskom zoološkom vrtu; o poseti astronauta Armstronga, Oldvina i Kolinsa Beogradu; o vodenicama na Zapadnoj Moravi i seljacima na Kopaoniku. Na kraju emisije ispred Pravnog fakulteta u Beogradu izvršena je anketa "šta je pravda"?

* Snimatelji Milan Milijanović i Đorđe Đoković; snimatelji zvuka Vuko Dabuško i Đorđe Đurović; kompozitor Radoslav Graić, montažer Milica Polićević, autori Dragan Babić i Ljubivoje Ršumović
* Premijerno emitovano 27.11.1969, Redakcija dečijeg programa, urednik Olga Vlatković; repriza 24.08.2011. u "Trezoru".

Raskovnik 183: Željko Ćirković

Utorak 17. januara Redakciji se javio stalni gledalac Željko Ćirković iz Kragujevca i traži da se reprizira u celini emisija Koncert u Novim Karlovcima, i sugeriše da redovnije prikazujemo emisije sa starim narodnim pesmama. Nažalost ceo snimak željenog koncerta nije sačuvan, pa ponavljamo ono što smo već prikazali, a tome dodajemo još jednu lepu emisiju po našem izboru.

Koncert u novim Karlovcima, Emisija za poljoprivrednike - U okviru akcije EI Niš i RTB organizovano je takmičenje za selo sa najvećim brojem pretplatnika. Na koncertu narodne muzike u Novim Karlovcima proglašeni su pobednici.

* Učesnici: Anđelka Govedarović, Ismet Krcić, duet Selimova-Želčevski, Lepa Lukić, Dragan Živković Tozovac, voditelj D. Petrović
* Realizacija Zaviša Stojković, Đorđe Murculović, Milorad Stojanović
* Premijerno emitovano 13.09.1970, Redakcija informativnog programa; repriza 13.01.2012. u "Trezoru".

"Lole" - emisija serije Mali koncert. Ansambl "Lole" se predstavlja poznatim starogradskim pesmama iz svog repertoara: "Ne li ti rek'o mome", "Pričao mi je ribar stari", "Setićeš se mene moje Milče"...

* Učesnici: Ansambl "Lole"
* Urednik Radoslav Graić
* Proizvedeno 1987, Muzička redakcija; repriza 04.02.2005. u "Trezoru".

Istraživanja srpskih rukopisa u inostranstvu nije novina. U našoj mediavistici to je jedan od osnovnih zadataka Arheografskog odeljenja Narodne bibiloteke Srbije. Međutim, istraživanje u zemlji i neke objektivne mogućnosti koje nisu dozvoljavale puno putovanja nisu ostavile veći broj kataloških opisa srpskih rukopisa u inostranstvu.

Projekat "Istraživanje srpskih rukopisa u inostranim bibliotekama, zbirkama i manastirima" započet je 2008. godine u Biblioteci Srpske Patrijaršije. Komisija naučnika, u kojoj su bili profesori sa Beogradskog univerziteta Branislav Todić, Zoran Ranković i upravnik Biblioteke Srpske Patrijaršije Zoran Nedeljković, u decembru 2010. proučavala je srpske rukopise nastale od kraja 16. do 18. veka koji se nalaze u Slovačkoj.

Istraživanja su vršena u Univerzitetskoj bibiloteci u Bratislavi, u Nacionalnoj bibiloteci Republike Slovačke u gradu Martinu i u Muzeju u Košicama.

Srpski rukopisi u Slovačkoj nisu nepoznati našoj nauci. Većina ih je kataloški obrađena, a samo nekoliko ih je pažljivije izučeno, svega desetak. Neki su odlično sačuvani i uzorno konzervirani, a od drugih je preteklo tek po nekoliko listova. Knjige su uglavnom bogoslužbenog sadržaja, mada je među njima i jedna Pesmarica iz 18. veka.

O njihovom značaju i novootkrivenim pismima Vuka Karadžića, saznaćete više u emisiji "Srpski rukopisi iz Slovačke" u okviru serije "Staro srpsko pisano nasleđe" Redakcije za nauku.

Urednik i scenarista Ivana Kovačević, reditelj Dragan Marković.

Emisija sadrži i deo seminara koji je održan u julu 2011. godine za polaznike iz dijaspore na kojem je Desa bila predavač narodnih igara iz okoline Užica. Desa Đorđević dobitnik je mnogobrojnih priznanja u zemlji i inostranstvu za svoj rad i doprinos u sakupljanju narodnih igara na terenima.

Desa Đorđević (1927-2011) je ceo svoj život posvetila igranju, izučavanju i prenošenju narodnih igara na mlađe generacije, a iza sebe je ostavila više od 40 koreografija koje se i dans izvode na scenama širom sveta.

* Učesnici: pedagog i koreograf Desa Đorđević, apsolvent etnomuzikologije Maja Krasin
* Scenarista i sagovornik Maja Krasin, snimatelj Vojislav Popović, asistent Saša Todorović, snimatelj zvuka Bojan Kovačević, rasvetljivač Branislav Dimitrov, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Vesna Došen, AVID montažer Miloš Stojanović, montažer realizator Branislava Teodosić
* Snimano 18.06. i 26.07. 2011, Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić.

Njegovo interesovanje za fotografiju je veliko a posebno ga interesuju socijalne teme kao što su sudbina zatvorenika KP doma u Beogradu, porteti Goranaca, portreti radnika na pruzi itd.

Dramatiku ove socijalne, neulepšane stvarnosti, Branko Pelinović u svojim radovima potencira snažnim kontrastima, posebnim svetlom, senkama i negovanjem crno-bele fotografije.

Urednik: Ljiljana Strahinjić
Reditelj:Breda Čoš

Postavila je više od 40 koreografija u 140 društava u zemlji i inostranstvu. Održala je 178 seminara narodnih igara u Srbiji i širom sveta. Autorka je zbirki narodnih igara Srbije. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu, kao i Nagrade za životno delo "Kolo". Novembra 2011. godine dobila je prestižnu nagradu "Svetskog Oskara folklora" u Čeljabinsku. Vrativši se sa tog puta, ovenčana svetskim priznanjem, Desa Đorđević iznenada je umrla u 84. godini, 2. decembra 2011.

Kada smo mi krenuli u svet - u prvoj emisiji, Desanka Đorđević, koreograf i pedagog tradicionalnih igara, govori o počecima aktivnog igranja narodnih igara. S obzirom na to da se malo zna o razvoju kulturno-umetničkih društava u posleratnom periodu, krajem 1940. godine, Desa Đorđević na vrlo zanimljiv način približava to vreme i opšte posmatranje na zanimanje "profesionalni igrač".

Priča se upotpunjuje i sećanjem na prve interkontinentalne turneje sa nacionalnim ansamblom "Kolo" početkom 1950. godine, kako su upoznavali svet i drugačije kulture. Priča obiluje fotografijama iz njene privatne kolekcije i arhivskim zapisima iz Programskog arhiva RTS-a, Desinih koreografija koje se i danas aktivno izvode na sceni.

* Učesnici: pedagog i koreograf Desa Đorđević, apsolvent etnomuzikologije Maja Krasin
* Scenarista i sagovornik Maja Krasin, snimatelj Vojislav Popović, asistent Saša Todorović, snimatelj zvuka Bojan Kovačević, rasvetljivač Branislav Dimitrov, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Vesna Došen, AVID montažer Miloš Stojanović, montažer realizator Branislava Teodosić
* Snimano 18.06.i 26.07.2011, Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić.

Upravo iz tog razloga, ove nedelje u emisiji Klinika vet pričamo o ovom problemu.

U rubrici "Razlozi za posetu veterinaru" ove nedelje je tema kašalj, a saznaćete i mnogo novih zanimljivosti iz životinjskog sveta. I ove nedelje tri učesnika poklon igre Klinike vet očekuju ukusni paketi za ljubimce, stoga očekujemo da i ove subote budete kraj svojih televizora i gledate Drugi program RTS-a.

I ove nedelje ne prvom mestu Jelen Top 10 liste nalazi se Darkwood dub i numera "Nije drama"! Bend Eyesburn i pesma "My friend" su zauzeli poziciju broj dva, dok se Bajaga sa numerom "Ako treba da je kraj" nalazi na trećem mestu.

Ovonedeljni noviteti na listi su grupa Negative i pesma "Spusti me na zemlju" na broju devet, kao i Goribor sa numerom "Moje misli" na desetom mestu.

U domaćem zvuku Jelen Top 10 liste možete da uživate nedeljom na Drugom programu RTS-a!

Jelen Top 10 lista za 05. Februar

1. Darkwood dub - Nije drama
2. Eyesburn - My friend
3. Bajaga - Ako treba da je kraj
3. Eva Braun i Kole (Veliki Prezir) - Primenjena Ljubav
4. Hypnotized - At your hands
5. Jarboli - Opsada
6. Sharks, Snakes and Planes - Crni gnoj
7. Sinestezija - Pohvali noć
7. Samostalni referenti - Život je san
8. Popečitelji - Novo društvo
9. Kriške - Vatromet
9. Negative - Spusti me ne zemlju
10. Goribor - Moje misli

Voditelji emisije Jelen Top 10: Lazar Sakan i Ana Konjović

Ako imate predloge ili sugestije o tome koga biste voleli da vidite i čujete, šaljite na jelentop10@gmail.com, a do tada glasajte na www.jelentop10.com

Izrada suvenira je, za mala preduzeća u turizmu, izvor stalnih i dovoljnih prihoda. Materijali koji se koriste su različiti, čak i neobični, ali je činjenica da skoro svi, osim upotrebne, imaju i umetničku vrednost. Suveniri od slame postaju sve traženiji.

Urednik i autor Svetlana Zrilić.

Forma emisija je igrano magazinskog tipa, a od rubrika se pojavljuju: Najpoznatiji dečji pisci, Zebra, znak, semafor, Večiti ponavljač, Zanimljive životinje, Dečji narodni instrumenti, Stereoptipi.

Uredenik serije: Nevena Mladenović Blagojević
Reditelj serije: Predrag Nikolić
Scenarista: Vladimir Manojlović
Muzika: Antonije Pušić (Rambo Amadeus)

Heritološke perspektive Trezora: Prema totalnom muzeju - u ovom delu emisije profesori dr Tomislav Šola i dr Dragan Bulatović govore o "Trezoru" koji kontinuirano istražuje baštinjeno te uz pomoć sopstvene produkciji plasira ga na javnom mediju najširem auditorijumu.

Navode se primeri i drugih poslova pojedinaca ili grupa ljudi koji istražuju nasleđe i rade vizionarski na polzu narodu. Govori se o teoriji koliko i o praksi, o tome kakav treba da bude savremeni muzej, o naglom rastu privatnih muzeja u celom svetu. O tome kako primeniti postulate heritologije u praksi, i kako se osavremenjuje profesija muzeologa i kustosa. Govori se o tome kako se informatologija umeštala u muzeologiju i šta je to "totalni muzej".

* Učesnici: prof. dr Tomislav Šola, prof. dr Dragan Bulatović, sagovornik Bojana Andrić
* Snimatelj Božidar Loos, asistent Saša Todorović, snimatelj zvuka Aleksandar Arnautović, mikroman Gordan Jović, rasvetljivač Miroslav Davidović, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, scenograf Petar Đinović, urednik Bojana Andrić
* Snimano 01.12.2011, Redakcija za istoriografiju.

22.41 I roboti imaju dušu

23.10 Hag: Suđenje Vojislavu Šešelju, snimak

Posebna pažnja biće posvećena projektu "Mikrokulture" čiji su autori beogradska umetnica Vahida Ramujkić i Izraelci, Aviv Kruglanski i Moše Rabas, koji se protekle jeseni odvijao se na pijacama u Beogradu i Leskovcu, a u čijem sklopu je prikazan i polučasovni dokumentarni film Milana Miletića i Ivana Vukovića "Kalenić, poslednji dani gradske pijace".

Biće reči i o nizu umetničkih akcija koje od početka 2000-te godine novosadska Art klinika izvodi na pijacama u Novom Sadu i Beogradu, kao i o projektima koji su u sklopu prošlogodišnjeg BELEF-a, pod zajedničkim naslovom "Zeleni Art Market" izvedeni na četiri centralne beogradske pijace.

O svojim projektima, koji su mišljeni za i ostvareni na gradskim pijacama, u emisiji govore umetnici: Vahida Ramujkić, laureatkinja nagrade proteklog Oktobarskog salona, zatim, Aviv Kruglanski, Moše Robas, Saša Pančić, Vlasta Mikić, Miša Savić, Željko Grulović i Nikola Džafo, ovogodišnji laureat Politikine nagrade za likovnu umetnost.

Urednik i scenarista: Danijela Purešević
Režija: Marko Šotra

Urednik je Marijana Vuk Mrđa, reditelj Slavko Dimitrijević.

Ružica Sokić koja je nedavno na ruku stavila Zlatni Dobričin prsten, nagradu koju za životno delo dodeljuje Savez dramskih umtnika Srbije. To je povod za podsećanje karijeru glumice stvorene za sve medije i žanrove, kako stoji u obrazloženju žirija.

Miki Manojlović se nakon dvanaest godina vratio pozorištu i prvi put se pojavio na sceni Zvezdara teatra, u predstavi Kumovi, po novom komadu Dušana Kovačevića u režiji pisca.

Gledaoci će biti u prilici da vide prikaz predstave i čuju ovog glumca koji tumači lik iz naše svakodnevice, čoveka koji je ostao bez posla i stekao neobičnog prijatelja.

Violinista Nemanja Radulović je dve večeri svirao pred prepunom salom Kolarčeve zadužbine. Ispraćen je ovacijama i jakim emocijama beogradske publike. On je takođe gost ovog izdanje emisije Beokult.

Na Azrnoj oubali , to je naslov izložbe radova Pabla Pikasa koja je pred beogradskom publikom do 15. aprila. Ovde je reč je o prilogu koji prikazuje ovu retko izlaganu zbirku Pikasovih keramičkih skulptura i predmeta od srebra i zlata koje je stvarao dok je živeo u gradiću Valori na jugu Francuske, na Azurnoj obali.

Prikaz romana Praško groblje Umberta Eka, koji je kod nas objavila izdavačka kuća Plato, koncerta grupe Virvel u Domu omladina, najava Filmskog festivala u Berlinu i slike sa izložbe Tradicionalno - moderno slikarsko grafičke sekcije ULUPUDUS-a u beogradskoj Galeriji 73 su takođe deo sadržaja emisije.

Autor i urednik Olivera Milošević, snimatelj Slobodan Grče, montaža Nada Dodig Zildžić, realizacija Sanja Redžić.

Pesnici su predstavljeni na poseban način. O njima govore ljudi iz različitih profesija: slikari, muzičari, novinari, fotografi, profesori, sami pesnici... Svako od njih izdvaja pesmu koju voli, govori o svom ličnom doživljaju pesme, potom čita stihove. Emisija je bliska formi eseja, jer pesnika sagledava iz jednog određenog ugla. Ona pokušava da pokaže da je poezija živa, da se u krugovima rasprostire oko nas, i da svako može da komunicira sa njom.

Svakog prvog utorka u mesecu na programu su dve emisije Krugovi poezije. Emisije traju do 15 minuta, i u svakoj je dat portret jednog pesnika. 7. februara premijerno se prikazuje emisija o Branku Miljkoviću. Nakon nje, na programu je repriza emisije o Rajneru Mariji Rilkeu.

Branko Miljković je živeo svega 27 godina, ali je uspeo da stvori pesničko delo neobične snage. Pokušavajući da stihovima probudi vatru zaspalu u stvarima, i da smanji jaz između reči i sveta, on je ispevao neke od najlepših pesama moderne srpske poezije. O svom doživljaju Miljkovićeve poezije govore slikarka Maja Obradović, pesnik Goran Korunović, profesori Dobrila Lukić i Pavle Pavlović, novinarka Tamara Krstić, kao i Brankov sinovac, Goran Miljković.

Rajner Marija Rilke, pesnik izuzetno razvijenog estetskog čula, jedan je od najznačajnijih liričara 20. veka. Njegova poezija, ispevana elegičnim glasom usamljenika, nastoji da se ne zbuni onim što je na površini, nego hoće da dosegne do dubina gde sve postaje zakon. O Rilkeu govore pesnik Nikola Vujčić, profesori Biljana Dojčinović i Miodrag Vukčević, student Vladimir Vulević, prevodilac Maria Glišić i multimedijalna umetnica Franciska Vik.

Autor i urednik emisije: Vojislav Karanović
Reditelj: Katarina Rogić

Iako nemaju nikakve veze s ubistvom dvojice italijanskih vojnika KFOR-a na Kosovu, i jedan i drugi par biće zaustavljeni na granici i osumnjičeni usled izvesnih nesrećnih okolnosti.

To će ih sprečiti da, barem trenutno, ostvare svoje snove, kao što na balkanskim prostorima to često biva da mladi plaćaju ceh za grehe prethodnih generacija.

Glavne uloge tumače: Nebojša Milovanović, Jelena Trkulja, Jozef Shiroka, Lazar Ristovski, Petar Božović, Mira Banjac, Vlasta Velisavljević.

Ostvarenje Medeni mesec, režirao je Goran Paskaljević.

Balerina Ana Pavlović će govoriti o novoj baletskoj premijeri "Aleksandar" u Narodnom pozorištu u Beogradu, a videće se i detalji iz ovog baleta.

I top lista je "baletska" - sadrži koreografije Jirži Kilijana, Aleksandra Ilića i Rami Bera.

Emisiju vodi Dejan Đurović, urednik je Snežana Nikolajević, a reditelj Miško Milojević.

Naravno, doživljaj vina zavisi od trenutnog raspoloženja, a ne od poznavanja mnoštva informacija o vinu i sortama grožđa od kojih se dobija. Doduše, to nam može olakšati izbor i povećati samopouzdanje u samom svetu vina.

U Beogradu je poslednjih godina otvoreno nekoliko desetina specijalizovanih prodavnica vina. To nisu više oni stari podrumi pića, već su to specijalizovane prodavnice za vina koje se uklapaju u najbolje svetske standarde. Ali, odabrati vino nije nimalo jednostavno, kažu ljubitelji "božanske kapljice" svrstavajući ovu umešnost u oblast umetnosti.

Ipak, pre nego što požurite da pokažete dobro poznavanje francuskih, španskih, čileanskih ili možda argentinskih vina, zapitajte se da li i koliko poznajete domaće sorte grožđa.

Prokupac, ili Rskavac, Tamjanika, Lalica, Kečun, Gak, Pandurka, Smetuša, Hajmana, Volujsko oko, Šljiva grožđe, Crna ranka, Bela ranka, Smederevka, Bagrina, Peršun grožđe, Radovinka, Meljnik, Vrapčije grožđe, Kujunđuša, Jagoda... Malo ko će u ovim imenima prepoznati i setiti se da je reč o starim, pomelo zaboravljenim sortama grožđa koje su se gajile na našim prostorima.

Autor i urednik: Milica Barjaktarević
Snimatelj: Božidar Los
Montažer: Svetlana Crnjanski

Urednik je Gordana Jakovljević.

Koncertom u Centru Sava u sredu 8. februara Radio-televizija Srbije svečano obeležava 75 godina jedne od najznačajnijih muzičkih institucija u našoj zemlji - Simfonijskog orkestra RTS.

U specijalnoj emisiji Marine Nikolić, na Drugom programu RTS-a povodom velikog jubileja RTS-a više o nastajanju Simfonijskog orkestra davne 1937. godine, njegovom značaju za kulturu Srbije, njegovoj istoriji koja je obilovala usponima ali i raznim iskušenjima govore brojni eminentni muzičari naše i svetske scene, oni koji su o Orkestru brinuli, sarađivali sa njim i doprinosili da postane poštovana i ugledna institucija naše zemlje.

Pod vođstvom umetničkog direktora i šefa dirigenata Muzičke produkcije RTS, Bojana Suđića, Simfonijski orkestar RTS će povodom velikog jubileja 8. februara prvi put pred publikom u Centru Sava izvesti Simfoniju br. 7 Dmitrija Dmitrijeviča Šostakoviča, poznatu kao Lenjingradsku.

Serija je realizovana u saradnji sa Auto-moto savezom Srbije i uz podršku MUP-a Republike Srbije.

Urednik: Tatjana Ivanović
Reditelj: Aleksandar Adžić

Ko danas želi da se zaštiti od neželjene trudnoće može da bira među brojnim sredstvima za kontracepciju, od kojih je svakako najsigurniji kondom.

U prošlosti je većina kultura smatrala rađanje dece posebnim blagoslovom, te se ljudi nisu previše trudili da spreče začeće. Ali, kada jesu, mogli su da budu jako domišljati.

Zamislite list kupusa kao neku vrstu dijafragme ili tzv. kondom od svinjskog creva. Ili seme nara i divlje šargarepe kao preteče anti-bebi pilula. A jedno od najstarijih i najdelotvornijih kontraceptivnih sredstava bila je biljka silfijum. Ona je čak toliko korišćena u ove svrhe da je zbog prekomernog branja i izumrla.

Još više zanimljivih informacija o kontracepciji na bakin način možete očekivati u četvrtoj epizodi serije Kako su se voleli naši preci od autora stručnog teksta prof. dr Bojan Žikića sa Katedre za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Urednik serije: Tamara Vešković
Reditelj serije: Olivera Kostić

Pričaće nam i o svojim prvim književnim koracima, čitaće odlomke iz svojih knjiga.

Urednik: Vesna Gajović
Reditelj: Rade Moskovlić

Tokom dvočasovnog boravku u RTS-u gosti su posetili Muzejski depo gde se čuva i povremeno izlaže za javnost Zbirka tehničkih uređaja Televizije Beograd i depo Programskog arhiva gde su u nekoliko podzemnih prostorija pohranjene filmske i elektromagnetne trake emisija iz poluvekovne produkcije Televizije. Upoznali smo naše goste o problemima skladištenja, održavanja i digitalizacije. Posle toga sledio je razgovor koji se pretvorio u predavanje o naučnoj disciplini heritologiji koja je za nas nova, ali koja nas se i te kako tiče. Slušali smo, ne trepnuvši, o kolektivnom i individualnom pamćenju, o vlastitoj vrednosti, o nasleđu kao društvenoj meri vrednosti i nasleđu kao javnom dobru, o tome kako se baština štiti, a kako eksploatiše za opšte dobro... i kako sve ovo može naučiti i primenjivati.

* Učesnici: prof. dr Tomislav Šola, prof. dr Dragan Bulatović, sagovornik Bojana Andrić
* Snimatelj Božidar Loos, asistent Saša Todorović, snimatelj zvuka Aleksandar Arnautović, mikroman Gordan Jović, rasvetljivač Miroslav Davidović, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, scenograf Petar Đinović, urednik istraživač Vesna Došen, montažer Milorad Ćitić, autor Bojana Andrić
* Snimano 01.12.2011, Redakcija za istoriografiju.

U zimskom periodu izraženije su tegobe osoba koje imaju ekcem. O tome šta sve može da izazove ekcem, kako se leči i kako bi trebalo zaštititi kožu govori prim. dr Aleksandar Adamović, direktor Zavoda za kožne i venerične bolesti.

Pogledajte i koliko je bitan atlas, najvažniji pršljen kičmenog stuba i kakve tegobe mogu da uzrokuju loše veze između mozga kičmene moždine i nerava.

Urednik i voditelj emisije Jugoslava Đurica.

Autori emisije će pokušati da Vam pomognu da rešite konkretne probleme koje imate kao potrošači.

U sledećoj emisiji Potrošačkog savetnika videćete.

Kako stižu kazne za saobraćajne prekršaje iako je auto već tri godine na placu parking servisa.

Koliko su popusti i akcije stvarni.

Da li su nam deca sigurna na igralištima.

Reprizu emisije možete pratiti nedeljom u podne na Drugom programu.

Autor emisije Nenad Bumbić.

Autori emisije će pokušati da Vam pomognu da rešite konkretne probleme koje imate kao potrošači.

U sledećoj emisiji Potrošačkog savetnika videćete.

Kako stižu kazne za saobraćajne prekršaje iako je auto već tri godine na placu parking servisa.

Koliko su popusti i akcije stvarni.

Da li su nam deca sigurna na igralištima.
Reprizu emisije možete pratiti nedeljom u podne na drugom programu.

Autor emisije Nenad Bumbić

Sa dr Anom Mitrović Jovanović, načelnikom Preoperativnog odeljenja GAK - Narodnog Fronta, istražujemo i posledice hormona stresa u našem organizmu. Gledajući Kontekst 21 saznajte o nastanku i značaju časti kroz vekove o čemu nam sa stručnog aspekta pojašnjava pojedinosti prvi Srbin koji je doktorirao na temu časti pukovnik dr Rade Rajić.

Kao primer dajemo, najmasovniji događaj časti, koji okuplja pravoslavce u velikom broju, Bogojavljensko plivanje, a koje je nakon mnogo decenija 2003. godine obnovio Savez svebor Srbije. Otkrijte zajedno sa nama i najnovija distugnuća iz sveta nauke i obrazovanja. Podsećamo vas i da se Kontekst 21 od ove nedelje emituje petkom u 22 časa.

Urednik Nataša Nešković, urednik i voditelj Aleksandra Daničić, reditelj Dragan Marković.

S druge strane, teško je oteti se utisku da svekoliki život naš nasušni ne nalikuje, pa čak i nadilazi, farsu i grotesku. Predstave o kojima će biti reči u ovoj epizodi serije "Čitanje pozorišta" imaju, između ostalog, gotovo sve elemente farse i groteske.

Pažnja će biti usredsređena na predstave Ateljea 212 "Plej Popović" i "Pošto pašteta", "Važno je zvati se Ernest" Narodnog pozorišta i "Radnici umiru pevajući" Bitef teatra.

U emisiji govore: Ružica Sokić, Ivana Vujić, Nenad Stojmenović, Miloš Đorđević, Periša Perišič, Snežana Trišić, Tatjana Šljivar, Olga Dimitrijević i Anđelka Nikolić.

Autor i urednik: Slobodan Savić

Naučnici vekovima pokušavaju da pronađu eliksir mladosti i zbog toga preduzimaju drastične mere. Pojedinci čak tvrde da su na pragu da razreše misteriju starenja.

Iznenađujući rezultati laboratorijskih ispitivanja dovode u pitanje ono što smo mislili da znamo. Iako tela nekih ljudi krše utvrđena pravila i otrkivaju neverovatnu moć koju um ima nad starenjem, većina s tegobom dočekuje svoje pozne godine.

Ali, šta je starost? Da li je određuju godine, ili ljudi koji je žive? Da li je ključ produženja ljudskog života u genima, ili u načinu kako ga žive, u volji za životom, ili u zebnji pred svakim narednim danom?

Da li smo blizu pronalasku eliksira mladosti?

Urednik je Nevena Todorović.

Emisiju Metropolis realizuje urednički tim: Mirjana Bjelogrlić, Neda Valčić- Lazović, Maja Skovran, Radmila Radaković i Danijela Purešević, a rubrike potpisuju, za različite oblasti, kompetentni urednici Redakcije za kulturu i umetnost: Nebojša Popović, Jasmina Vrbavac, Branka Krilović, Vojislav Karanović i drugi.

Emisija traje 30 minuta i emituje se četvrtkom u 20.30 časova na Drugom programu RTS-a.

Svakog četvrtog utorka u mesecu, u terminu od 22.20, emituje se i Metropolis u Srbiji, urednika Svetlane Ilić.

Inoviranjem nekih od postojećih emisija i uvođenjem novih ostvaren je preobražaj ovog programa kao specifičnog vida kulture i zabave u kome se nenametljivo insistira na edukaciji". Kontakt program se posebno starao da vrhunska, kulturna zabava kvantitativno dominira nad masovnom, što se postizalo i izborom voditelja, gostiju i učesnika u programu, kao i izborom muzike. Redakciju kontakt programa kao odgovorni urednik vodila je Dunja Figenvald-Puletić. Naročito je zapažena emisija Budilnik koja je emitovana vikendom ujutru. Urednik je bio Slobodan Stanišić. Novinu je predstavljala i serija kontakt emisija Zeleni sat. Teme su bile ekologija i turizam i tome primerena muzika. Kontakt je razvijan telefonom i putem pisama, preko raznih atraktivnih igara. Urednik je bila Vanja Lesić. U okviru programskog bloka Nedeljno popodne emitovana je rubrika Da te pitam. Vremenom je prerasla u posebnu emisiju.

Vedrije boje programskoj šemi svakako je dala serija Igre bez granica, kaže se u izveštaju o programu za 1990. godinu. U prethodnim ciklusima podrobno smo prikazali tu seriju. Ovde se osvrćemo na složene produkcione zadatke u njenoj realizaciji. Napokon, posle nekoliko godina, obnovljen je domaći šou-program. Bio je zastupljen u različitim varijantama, kao što je šou-program Mladi lavovi za mlade i o mladima, ali i izdanjima "gala" šou-programa. Urednik je bila Eva Hristić. Podsećanjem na šou-programe završavamo epizodu o zabavno-magazinskom, odnosno kontakt programu. U narednoj  epizodi govorićemo o sportskom programu.

* Svedoče: Dunja Figenvald-Puletić, Slobodan Stanišić, Suzana Mančić, Vanja Lesić, Milan Antić, Feti Dautović, Igor Pervić, Srna Lango
* Scenarista dr Miroslav Savićević, urednici dr Miroslav Savićević i Vesna Došen, voditelj Mića Orlović, reditelj Nikola Lorencin
* Proizvedeno 2005-2009, Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić.

U programskim dokumentima do 1990. godine kao osnovni zadatak magazinskog programa je podizanje nivoa zabave i, citiramo, "informativnost i životnost". U 1987. godini pokrenut je kviz Ikarov let - pokušaj da se obnovi ta vrsta programa. Na žalost, "zbog načina pripreme emisije", kako je naznačeno u izveštaju redakcije, "primedbama kritike i javnosti nije se moglo udovoljiti". Urednik je bio Miloš Teodorović. Redakcija je smatrala da je jedan od njenih najznačajnijih rezultata emisija Video klub namenjena omladini. Uspehu Video kluba doprinele su novosti iz video produkcije, raritetni koncerti pop i rok muzike i šarmantna i moderna inerpretacija mladih voditelja. Urednik je bio Dragoslav Ž. Savić. Saradnja sa inostranim televizijama ostvarivana je TV mostovima. Bili su to takozvani dupleks programi u kojima su bili zastupljeni i sadržaji Televizije Beograd i strane TV stanice kojom je uspostavljan TV most, pri čemu je udeo u programu bio 50% prema 50%. Tako su ostvarene emisije Prag-Beograd, Beograd-Peking (prvi projekat koju je pekinška televizija ostvarila sa nekom stranom TV stanicom), Beograd-Varšava, Beograd-Lisabon i dr.

U narednoj epizodi svedočićemo o radu Redakcije kontakt programa, koja je nastala 1990. godine u reorganizaciji Televizije Beograd na proizvodno-funkcionalnom principu preimenovanjem Redakcije magazinskog programa.

* Svedoče: Vojislav Milenković, Vladimir Momčilović, Mladen Popović
* Scenarista dr Miroslav Savićević, urednici dr Miroslav Savićević i Vesna Došen, voditelj Mića Orlović, reditelj Nikola Lorencin
* Proizvedeno 2005-2009, Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić.

Već prvi roman "Zamkovi gneva" objavljen 1991. godine donosi mu evropska priznanja. Zatim piše knjige proze "Okean more", "Pijanista" i kratki roman "Svila" koji mu donosi svetsku slavu, potom naslove "City", Bez krvi", "Ova priča"...

U večerašnjoj emisiji, Bariko odgovara i na pitanja: Šta imaju zajedničko teniser, pisac i pekar? Zbog čega kaže da je pisanje zanat a ne "slobodna" umetnost? Šta su (i ko su) novi varvari, a šta Gugl i Epl? Zbog čega smatra je "Ime ruže" Umberta Eka početak varvarskog procesa u  italijanskoj književnosti? Zašto našem svetu nedostaje intelektualno poštenje ali ne i inteligencija?

Urednik i autor Neda Valčić Lazović, reditelj Ivana Stivens.

Da li su zajednički  problemi i nemaština ključ koji je počeo da spaja, do juče najveće neprijatelje!? Da li i mržnja počinje da jenjava kada je ugrožena egzistencija?

Šta o kosovskom društvu kažu Albanci i šta najviše zameraju svojim političarima, saznaćete u večerašnjoj emisiji "Život i standardi".

Autor Svetlana Vukmirović, ekipa Aleksandar Agbaba, Dalibor Milutinović i Miroslav Joknić.

Sve se ovde izmešalo u dvostrukim životima, paralelnim vezama, u gorkoj i slatkoj priči o neumornom traganju za ljubavlju i srećom, o požudi koja se nikada zapravo ne gasi i užasnim posledicama koje možete izazvati ako se, makar i slučajno, nađete u tuđem krevetu.

U glavnim ulogama: Predrag - Miki Manojlović, Bojan Navojec, Ksenija Marinković, Daria Lorenci, Nataša Doričić.

Režija: Rajko Grlić

Zašto Srbija nema svoj proizvod od višnje poput Nemačke i Danske koje su zaštitile voćne jogurte sa dodatkom oblačinske višnje pitali smo profesora Mihaila Nikolića a o uzgajanju višanja i isplativosti tog posla razgovarali smo sa stanovnicima Merošine koja se smatra postojbinom oblačinske višnje.

Urednik i autor Aleksandra Šarković.

Za vreme rata 1914. godine, budući da je bio interniran u Budimpeštu, u Biblioteci Mađarske akademije nauka, prilježno je istraživao temperature planeta sunčevog sistema i solarnu klimu. Napisao je monografiju pod nazivom Matematička teorija toplotnih pojava, nastalih sunčevim zračenjima - i objavio je u Parizu.

Analizirajući astronomski uticaj na klimu, Milanković je protumačio periodizaciju nastanka, razvoja i povlačenja glacijalnih faza planete, u proteklih 600.000 godina, uvodeći višu matematiku u deskriptivne nauke. Teoriju solarne klime i ledenih doba objavio je u kapitalnoj knjizi Kanon osunčavanja, koju je izdala Srpska kraljevska akademija. To je proglašeno najznačajnijim delom u srpskoj nauci dvadesetog veka.

Otac matematičke klimatologije, geofizičar, inženjer, astronom, autor udžebnika, romana i memoara, zaljubljenik u operu, književna i filozofska dela - naučnik, čije ime nose: krater na Mesecu, Marsu i jedan asteroid - stvaralački opus završio je neobičnim spisom: Ogledom o pesmi "Smrt Marka Kraljevića"...

Ova epizoda serijala Istorija nauke, rađena je u dokumentarističkom maniru i sadrži bitnije odrednice o životu i delima uglednog naučnika.

Urednik i scenarista Borislava Nikolić, producent Ljubica Mirić Petrović, direktor fotografije Dragoslav Bojković, spiker Žarko Obračević, organizator Milka Jovanović, asistent reditelja Zoran Jovanović, montažer Biljana Kunijević-Dželi, reditelj Ivan Milanović.

U ovoj zanimljivoj Bi-Bi-Sijevoj dokumentarnoj seriji, Tejlor će nas provesti kroz najvažnije britanske crkve u želji da nam pojasni svu simboliku koja je utkana u ove građevine koje su nastale kao stremljenje običnih ljudi da stvore raj na zemlji koristeći sve što im je bilo dostupno.

Urednik i voditelj Silvana Grujić, reditelj Ivan Milanović.

Danas kao potpredsednik Olimpijskog Komiteta Srbije očekuje da će naši sportisti na Igrama u Londonu osvojiti i stotu medalju na Olimpijadi.

Autor emisije Dobrosav Gajić, snimatelj Petar Vujanić.

Bend Darkwood dub je ove nedelje sa svojom numerom "Nije drama" zauzeo prvo mesto Jelen Top 10 liste! Na drugom mestu nalazi se Bajaga sa pesmom "Ako treba da je kraj", dok je treće mesto zauzeo bend Eva Braun i Kole iz Velikog prezira sa pesmom "Primenjena ljubav".

Ovonedeljno osveženje Jelen Top 10 liste je bend Sinestezija i numera "Pohvali noć" koja se nalazi na mestu broj osam.

U domaćem zvuku Jelen Top 10 liste možete da uživate nedeljom na Drugom programu RTS-a!

Jelen Top 10 lista

1. Darkwood dub - Nije drama
2. Bajaga - Ako treba da je kraj
3. Eva Braun feat. Kole (Veliki Prezir) - Primenjena ljubav
4. Eyesburn - My friend
4. Samostalni referenti - Život je san
5. Jarboli - Opsada
5. Hypnotized - At your hands
6. Sharks, Snakes and Planes - Crni gnoj
7. Popečitelji - Novo društvo
7. Kriške - Vatromet
8. Mravi - Mlad čovek
8. Sinestezija - Pohvali noć
9. Autopark - Mi pomeramo stvari
10. Disciplina kičme - Prestani da mrziš

Voditelji emisije Jelen Top 10: Lazar Sakan i Ana Konjović

Ako imate predloge ili sugestije o tome koga biste voleli da vidite i čujete, šaljite na jelentop10@gmail.com, a do tada glasajte na www.jelentop10.com

Dva velikana, evropskih i svetskih operskih scena, koji su prve profesionalne korake učinili u našoj zemlji, a potom ostvarili velike uspehe u svetu, prvi put nastupaju zajedno u Beogradu.

Kao njihove gošće nastupiće Suzana Šuvaković Savić, sopran, prvakinja Beogradske opere i Sanja Anastasia, mecosopran, solista operskih kuća u Majncu i Gracu.

Uz soliste nastupiće Hor Radio-televizije Srbije i Umetnički ansambl Ministarstva odbrane "Stanislav Binički", pod dirigentskim vođstvom Dejana Savića.

Oni izvode najlepše uvertire, horove, arije, duete Verdija, Leonkavala, Čilee, Bizea, Pučinija, kao i nezaboravne napolitanske melodije.

Urednik emisije Vera Arsenović, reditelj Branko Kičić.

Za praznični "Trezor" izabrali smo jednu reprezentativnu arhivsku emisiju iz serije Međutim, autora Feliksa Pašića, koja je rađena takođe kao "praznični program" i emitovan uoči Dana Republike, 28. novembra 1977. godine. U ponedeljak 6. i utorak 7. februara, biće prikazan rođendanski specijal u dva dela pod nazivom Heritološke perspektive Trezora, u kojem će profesori zagrebačkog i beogradskog univerziteta dr Tomislav Šola i dr Dragan Bulatović, upoznati gledoce sa novom naukom koja istražuje prirodu kolektivne memorije i identiteta, i uči nas o umeću nasleđivanja.

Deset godina Trezora - Prvi "Trezor" emitovan je 4. februara 2002. a ovaj današnji je 2.640. po redu. "Trezor" se emituje, već deset godina, svakog radnog dana premijerno danju i reprizno noću, povremeno i preko satelita, a poslednje dve godine u posebnom izboru i na Digitalnom kanalu.

"Trezor" je u potpunosti autorski i urednički projekat Bojane Andrić, dugogodišnjeg dramaturga, autora i urednika Televizije Beograd, a pored Vesne Ignjatović koja je urednik-istraživač od samog početka, cela Redakcija za istoriografiju i pored mnogih drugih obaveza pomaže u pripremi ovih emisija.

Današnji prilog, sem statističkih podataka podsetiće i na druge autore koji "gostuju" sa svojim emisijama u "Trezoru", na druge TV i produkcijske kuće, kao i pojedince, koji na poziv "Trezora", ustupaju svoje programe za emitovanje. Sem brige oko najboljeg mogućeg plasiranja arhivskih emisija današnjem auditorijumu, "Trezori" su posvećeni najčešće ljudima iz programa i tehnike koji su kroz istoriju gradili Televiziju Beograd, isto toliko i tehnološkim sistemima kroz koje je Televizija prolazila u svom razvoju, prelomnim trenucima iz istorije kao što su velike reorganizacije unutar RTB/RTS, te snažne turbulencije po program i ljude zavisno od političkih i istorijskih promena, bombardovanje RTS kao posebna snažna tema, ali i specifičnosti kao što su rubrike "porodična televizija", "raskovnik", "naše komšije"... i one redovne koje pokazuju "kako se pravi televizija", "kako televizijski radnici provode slobodno vreme", do onih hroničarskih priloga "iz redakcijskog dnevnika" koji prate sva aktuelna dešavanja i promene u RTS, u dopisništvima i produkcionim objektima, Programskom arhivu, redakcijama, depoima, voznom parku, emisionim centrima...

* Pripremili: Vesna Ignjatović, Vesna Došen, Vera Mileusnić, Gordana Grdanović, Bojana Milojević, Marijana Čuturilo, Maja Krasin, Sandra Milošević, Dragomir Matejić, Milena Jekić, Milorad Ćitić, Bojana Andrić
* Proizvedeno 2012, Redakcija za istoriografiju.

Junak našeg doba, serija Međutim - "Ko je junak našeg vremena? Da li je ovo vreme naklonjeno junacima? Da li su nam junaci iz sveta potrošnje ili iz sveta proizvodnje? Koju vrstu moralne hrabrosti ceni naše vreme? Koje su to moralne osobine koje čoveka čine junakom ili herojem u bilo kojoj oblasti života i delovanja? To su samo neka pitanja na koje pokušava da odgovori novembarska emisija iz kulture Međutim. Kao neka vrsta dokumentarnog materijala za razgovor u studiju poslužiće anketa o ovoj temi sprovedena u beogradskoj Osnovnoj školi "Janko Veselinović", na Kalenićevoj pijaci, u Studentskom gradu i u jednom valjevskom selu. Sagovornici u studiju su između ostalih narodni heroj Dana Milosavljević, profesor etike Vuko Pavićević, književnik Milovan Danojlić, fudbaler Partizana Momčilo Vukotić, sociolog Manojlo Broćić, pevač Đorđe Marjanović, gost emisije grupa "Smak". ("TV Novosti", 28. novembar 1977).

* Učesnici: Narodni heroj Dana Milosavljević, profesor etike Vuko Pavićević, književnik Milovan Danojlić, fudbaler "Partizana" Momčilo Vukotić, sociolog Manojlo Broćić, pevač Đorđe Marjanović, muzička grupa "Smak"; glumci Mića Tomić, Milena Dravić, Neda Arnerić, Rade Marković, Milan Ajvaz, Dejan Mijač; voditelji Đorđe Zorkić, Feliks Pašić
* Realizovali: Svetlana Ćirović, Jovan Španović, Radivoje Pavlović, Boško Nikolić, Radivoje Kipić, Petar Dujić, Zoran Kovačević, Ivanka Pravica, inž. Predrag Ljubičić, Branko Komadina, Zoran Simjanović, Mirjana Mitić, Rade Nikolić, Ivan Dapčević, Đorđe Radmilac, Zoran Šćepanović, Milan Stokanović, Slavko Aleksijević, Jovan Blagojević, Ksenija Gavrik, Ljubivoje Marković, Đorđe Zorkić, Dušan Obradović, Branimir Stojković; reditelj Vladimir Momčilović, urednik Feliks Pašić
* Premijerno emitovano 28.11.1977, Redakcija programa iz kulture, urednik Zora Korać.

Za desetak stvaralačkih godina Nenad Čonkić (Tirana, 1. april 1948 - Beograd 2. februar 1982) ostavio je: šest samostalnih izložbi, jedanaest nagrada, jednu medalju Zasluga za narod, četrdeset i jedno učešće na grupnim izložbama u zemlji i pet u inostranstvu, dvadeset i šest objavljenih stručnih članaka i impozantan opus od više stotina radova iz oblasti grafičkog dizajna. "... sa sigurnošću se može reći da je Nenad Čonkić jedan od utemeljivača srpskog grafičkog dizajna.

Majstor tipografije, vrstan poznavalac štamparskih tehnologija, autor prepoznatljivog asketskog grafičkog izraza lišenog suvišne dekorativnosti, neumoran i plodotvoran stvaralac, dobar organizator, naizgled nemarni perfekcionista sa nenametljivim autoritetom urođenog liderstva, godinama je svojim radom uporno pomerao težište srpskog dizajna prema savremenim svetskim trendovima, odupirući se, vazda prisutnoj sladunjavoj prostoti i naivnoj grafičkoj retorici." (Iz knjige "Čonkić", magistarski rad arhitekte Dušana M. Stanisavljevića).

Vizuelni identitet - Gosti u Studiju XI su Darko Čonkić, Nenadov mlađi brat i sam dizajner, direktor "Artcentra" u kojem se 2. februara otvara izložba "Memorijal Nenada Čonkića" i novinar Petar Cvijić, koji je zajedno sa Nenadom radio u listovima "Stradija", "Student", NON i dr.

* Učesnici Darko Čonkić, Petar Cvijić, sagovornik Bojana Andrić
* Tehn. vođstvo Svetlana Marinković, kontrola kamere Radiša Đurđević, scenograf Jelena Petrović, snimatelj zvuka Ivan Troskot, dizajner svetla Dobrivoje Marković, kamermani Đorđe Stančić, Dušan Tepavčević, organizator Gordana Grdanović, reditelj Andrea Lazić, montažer Milorad Ćitić, urednik Bojana Andrić
* Snimano 20.01.2012, Redakcija za istoriografiju.

Moć špice - Svedočenje onih koji su neposredno učestvovali u realizaciji čuvene "tačkaste špice" jednim od simbola naše neposredne prošlosti, koji je obeležio živote srednje generacije, a za mlađe je ta špica, kao i muzička fraza iz Otpisanih, na spisku "srpskih brendova". Kreativni tim koji je realizovao špicu Vesti i Dnevnika, te Studio iz kojeg se emitovao informativni program su: Nenad Čonkić, Rajka Milović i Zoran Branković (koncept, grafički dizajn, fotografija i model), Zoran Simjanović (muzika), Sava Aćin (scenografija), Dejan Karaklajić (režija), uz podršku tadašnjeg generalnog direktora RTB-a Milana Vukosa. Špica TV Dnevnika emitovana je prvi put 24. maja 1979. godine.

* Učesnici: reditelj Dejan Karaklajić, kompozitor Zoran Simjanović, montažer Petar Putniković, scenograf Sava Aćin,  inž. Mirjana Veličković
* Premijerno emitovano 19.05.2005, reprizno 24.05.2010, Redakcija za istoriografije.

Nove stare špice - novi stari dnevnici - skraćen snimak. Prilog sadrži početak Dnevnika od 30. oktobra 1992. kada je poslednji put emitovana tzv. "tačkasta špica" i početak Dnevnika od 5. maja 2010, koji je prvi put emitovan u novoj scenografiji i sa redizajniranom "tačkastom" špicom (autor Boris Miljković sa saradnicima).

Ekipa "Trezora" pratila je 28. i 29. aprila jedan deo priprema u Studiju XI za najnoviji izgled Dnevnika: demontažu starih i montažu novih uređaja u video režiji, početne radove oko postavljanja scenografije, te dok traju radovi u Studiju privremeno emitovanje Vesti iz deska Dnevnika.
* Premijerno emitovano 24.05.2010, Redakcija za istoriografiju.

Intervju sa Sojom - umesto biografije pozorišnog, filmskog i TV reditelja Soje Jovanović (Beograd 1. februar 1922 - Beograd, 22. april 2002), vizualizovan je intervju dr Radoslava Lazića sa Sojom Jovanović iz 1997 (objavljen u knjizi Estetika TV režije). Iz intervju se saznaje i kako je Soja počela da režira u pozorištu, kako na filmu, koje su joj omiljene TV režije, a intervju se završava Sojinim rečima: "Sa serijom pop Ćira i pop Spira, završila sam svoj put na televiziji, koja je počela da prevazilazi moje moći. Ona danas pruža ogromne, neotkrivene mogućnosti za duhovnu, umetničku komunikaciju sa publikom, ali treba biti mlad i ambiciozan, ponajviše radoznao pa zaroniti u njene tajne i mogućnosti".

* Intervju dr Radoslav Lazić, vizualizacija Vesna Došen, Milorad Ćitić, Bojana Andrić
* Proizvedeno 2012, Redakcija za istoriografiju.

Laki, Priče o psima - U priči u kojoj je glavni junak jedan pas, učestvuje mnogo dece i mnogo odraslih. Ovaj TV film dobio je "Srebrnu nimfu" kao najbolja emisija u kategoriji filmova za decu na Međunarodnom televizijskom festivalu u Monte Karlu 1975. nagradu.

* Učestvuju: Čedomir Petrović, Milena Dapčević, Olga Stanisavljević, Rada Guteša, Mira Marić, Mira Nikolić, Milorad Gagić, Stanislav Terzin, Veljko Marinković, Pavle Jovanović, Jelena Sekulić, Zoran Janković, Zorana Bošković, Darinka Bralić
* Scenario Josip Krišković; snimatelj Tibor Zvezdanić; scenograf Miomir Denić; kostimograf Gordana Anđelković; snimatelj zvuka Dušan Popov; mikroman Dragan Marković; montažer Milanka Nanović; muzički saradnik Katarina Dekanić; asistent režije Čedomir Oketić; sekretar režije Tatjana Šuput; organizatori Srba Čuturilo, Adam Mitić; reditelj Soja Jovanović
* Premijerno emitovano 30.11.1974; Redakcija dečjeg programa, urednik Olga Vlatković.

Filmom su obuhvaćene tri decenije najburnijeg perioda života Dostojevskog - od osude na smrtnu kaznu zbog pripadnosti revolucionarnom klubu petraševaca 1849. godine, do rada na romanu „Braća Karamazovi" 1879. godine.

Hotinenko je izjavio ruskim medijima da se odlučio da snima film o Dostojevskom zato što je taj veliki pisac imao vrlo bogatu i dramatičnu biografiju, koja je interesantna i našim savremenicima.

U njegovom životopisu ima mnogo toga što može da privuče pažnju i današnjeg gledaoca: ljubav, novac, politika, stvaralaštvo, gubici.., naveo je Hotinenko. Prema njegovim rečima, Dostojevski je i potresan primer ljudske hrabrosti, a i danas može mnogo pomoći Rusiji da što bolje shvati samu sebe i svoja stremljenja. „Naš mentalitet i karakter obično ne shvataju i malo razumeju na Zapadu, a Dostojevskog su shvatili, prihvatili i razumeli, za njih je on najveći i najvažniji ruski pisac", rekao je Hotinenko, dodajući da je Dostojevskog odlikovao univerzalni duh.

Hotinenko je rekao da ga u životu pisca „Zločina i kazne" interesuju one činjenice koje će ga predstaviti kao živog čoveka.

„Ja neću da on na filmu bude sličan spomeniku. Važne su mi njegove slabosti, oduševljenja, sve ono što ga čini bliskim nama. I to kako je igrao na ruletu i gubio, kako je pisao ženi pisma i kako se ponižavao. To neće svakako biti onaj Dostojevski koji nas gleda sa portreta znamenitog slikara Perova, mada ćemo ga pokazati i u takvom svetlu. Posebno se izdvaja jedna epizoda u kojoj Perov, koga igra poznati umetnik Aleksandar Petrov, slika piščev portret", rekao je Hotinenko. U serijalu će veliku ulogu, kao i u životu Dostojevskog, igrati i žene.

Dostojevski se tri puta ženio, ne računajući prolaznu avanturu, kao što je bila Aleksandra Šubert, na primer. Daleko od toga da je bio zavodnik, ali o toj strani njegovog života je malo poznato čitalačkoj javnosti i serija bi trebala da popuni tu prazninu u masovnoj svesti.

Televizijsku seriju, u produkciji TV kanala Rosija 1, snimio je reditelj Vladimir Hotinenko, prema scenariju Edurda Volodarskog.

U novoj epizodi Klinike vet pričamo o bolestima koje najčešće izazivaju buve: alergijski dermatitis - najčešće kožno oboljenje kod pasa i mačaka, i bartoneloza - takozvana bolest mačjeg ogreba.

Pored toga videćete i poslednji, treći deo serijala o činčilama u kojem ćete saznati sa kojim se zdravstvenim problemima ove životinjice najčešće susreću.

I ove nedelje pripremili smo nove zanimljivosti iz životinjskog sveta, odgovorićemo na još neka vaša pitanja, a obradovaćemo i novih troje učesnika poklon igre.

Dovoljno razloga da i ove subote budete uz nas.

Prema narodnom predanju u noći između 20. i 21. decembra 1762. godine na nebu se pojavila "silna svetlost"- Helejeva kometa. Te noći u selu Viševcu, rodio se od majke Marice i oca Petra, sin. To su seljače 1804. godine, izabrali za Vožda Prvog srpskog ustanka. Nakon uzbudljivih događaja, sklanjajući se od Turaka, Karađorđe se primirio u Radovanjskom lugu. Njegov život nije samo istorijski značajan za Srbiju, već je postao i turistički proizvod za opštinu Velika Plana. Ona je jedna od manjih u Srbiji. Sa oko 50.000 stanovnika, ipak je, kažu, gusto naseljena.

Urednik i autor je Svetlana Zrilić.

Sveta Lukić (Beograd, 18. oktobar 1931 - Beograd, 31.januar 1997), književnik, estetičar, književni istoričar i televizijski scenarista. Diplomirao na grupi za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a počeo je da objavljuje književne radova još 1951. godine. Radio je kao urednik u "Delu" i drugim časopisima, kao i u Izdavačkom preduzeću "Prosveta". Objavljivao je knjige proze, pripovetke, lirske proze, pisao je  filmska scenarija i radio-dramatizacije književnih dela. Knjige su mu nagrađivane i prevođene na engleski, italijanski, poljski, mađarski, rumunski, slovački i druge jezike.

U Televiziji Beograd ogledao se u različitim žanrovima, pisao je za Redakciju programa iz kulture, naučnu, obrazovnu... Najpoznatije njegove televizijske drame su: Posle odmora, 1965; Kalendar Jovana Orlovića, 1968; Na dan požara, 1969; Poslednje sovuljage i prvi petli, 1983; Vrenje, 1986; serija Slom, 1979.

Spomen na Svetu Lukića - U ovom kratkom prilogu izabrani su arhivski zapisi na kojima se, vidi Sveta Lukić, snimljen u raznim prilikama sa prijateljima: Ljubom Tadićem, Arsenom Dedićem, Stojanom Ćelićem, Radomirom Lukićem, Ivanom Đurićem, Milenkom Smoje i drugim.

* Proizvedeno 2012, Redakcija za istoriografiju.

Sveta Lukić - netremice - iz serije Nešto sasvim lično. Razgovor sa književnikom Svetom Lukićem vodi Milan Vlajčić. Emisija je snimana u Lukićevom stanu 26. februara 1982, a tema je "izgubljena generacija koja nikako da zaboravi prošlost, a ne može da se privikne na sadašnjost", što je Lukićeva česta tema i u njegovim delima.

* Učesnici: Milan Vlajčić, Sveta Lukić
* Režija Aleksandar Mandić, urednica Zora Korać
* Proizvedeno 1982, Redakcija programa iz kulture

Mrzim - Serija bez naslova, 8. epizoda. Beogradski srednjoškolci govore šta mrze. Sveta Lukić objašnjava značenje reči mržnja. Ilustrovano arhivskim materijalom demonstracija, rata u Vijetnamu, kadrovima dece u ratu, brutalnosti policije, hapšenjima  demonstranata...

* Urednik Vinka Matijašević, filmski snimatelj Slavko Veljić; snimatelj zvuka Ivan Štifanić; montažer Verica Anđelković; scenario i režija Zoran Popović
* Premijerno emitovano 20.04.1985, Redakcija školskog programa.

U emisiji "Multimedija i digitalni procesi" govoriće se o tome koji su to modeli koji omogućavaju savremeni način življenja i podstiču na otvaranje novih profesija pre svega usmerenim na mlade ljude.

Razvoj multimedije i proces diogitalizacije otvorio je nove mogućnosti u učenju tj. obrazovanju na daljinu, nove poglede u razvoju umetnosti, nove poslove u industriji igara, ali nove mogućnosti u razvoju televizije...

U emisiji učestvuju prof. dr Dragan Domazet, rektor Univerziteta Metropoliten, prof. dr Radoslav Stojić, prof. dr Miraslava Raspopović, dipl. inž. Milena Vučetić, direktor tehnike TV Beograd, mr Mitar Marinović, Galerija 12/partner.

Urednica i scenaristkinja je Olivera Kosić, a reditelj je Ramadan Demirović.

Specijalnost mu je bila komična magija. Tomislav Todorović Jimmy je napustio ovaj svet u jesen 2008. u 77. godini. I on je bio poznatiji u svetu nego u Srbiji. Do kraja života je ostao aktivni mađioničar. Ostaće zabeleženo kao kuriozitet da je na prvenstu Balkana u Sofiji 2006. godine osvojio prvo mesto u disciplini komična magija, a imao je 74. godine.

U emisiji o Tomislavu Todoroviću govore njegove kolege i učenici Griffony, Rossi, Džigi, Dimitrije. U emisiji su neemitovani snimci iz arhive RTS-a.

Zahvaljući našem uglednom mađioničaru i poznatom dramskom piscu Zoranu Đikiću dobili smo VHS snimak Jimmy-jevog nastupa na Kipru 1989. godine tako da imamo priliku da ga vidimo i kao step - igrača i to kada je imao 57 godina.

Autor: Dragan Kolarević.

U prvom delu emisije, korišćenjem inserata iz njegovih filmova biće ispričana priča o ljubavi i smrti.

U drugom delu o Sašinom stvaralaštvu, govoriće, Žika Bogdanović, Velimir Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Dragan Nikolić i Bora Drašković.

Urednik i reditelj: Dragan Marinković.

Za Beokult govore: reditelj Slobodan Unkovski i dramski umetnik Nikola Rakočević, povodom premijere predstave "Život je san" u Narodnom pozorištu.

Ekipa emisije bila je i na Festivalu evropskog dugometražnog dokumentarnog filma "Sedam veličastvenih", kao i na koncertu grupe TBF iz Hrvatske u Domu omladine.

U segmentu posvećenom književnosti o svom romanu "Dvadeset sati", koji je bio u užem izboru za Ninovu nagradu, govori književnik Branko Čanković.

Povodom postuhumno objavljenog rukopisa slikara Cvetka Lainovća ekipa emisije bila je u domu porodice Lainović.

Urednik i voditelj Lidija Božić, snimatelj Slobodan Grče, montažer Nada Dodik Zildžić, realizator Sanja Redžić.

Marija sada ima 93 godine, veoma je krepka i bistra starica. Pojavila se nedavno u javnosti na promociji svoje knjige Životić u kojoj je objavljena zbirka tajni pozorišne umetnosti i glume Marije Crnobori, u odabranim esejima koje je pisala od 1952. do 2004. godine. Tom prilikom je snimljen i deo ove dokumetarne emisije.

Uz retko objavljivane fotografije i dragocene snimke iz arhiva RTS-a Olivera Milošević, autor i urednik ove emisije, prati razvoj i vrhunce ove neobične glumice, ali i kontekst vremena u kojem se razvijala njena karijera.

Gledaoci će biti u prilici da uz dokumentarne tonske zapise čuju kako je to Marija Crnobori tumačila svoje nezaboravne uloge, ali i kakav je njen glumački pristup i životna filozofija.

Ova emisija je svedočenje o bogatom životu jedne vanserijske glumice i mudre, skromne i jednostavne žene.

Autor i urednik Olivera Milošević, snimatelj Slobodan Grče, montaža Biljana Kunijević.

U sinhronizaciji učestvuju profesionalni glumci, a na takav način će u narednih godinu dana biti obrađeno i prezentovano dvanaest igranih filmova.

Bulevar sumraka (Sunset Boulevard) američka drama iz 1950. godine u režiji Bilija Vajdlera govori o holivudskom scenaristi koji se sprijateljio sa ostarelom damom, bivšom zvezdom nemih filmova.

Film je osvojio Zlatni globus, i smatra se jednim od Vajdlerovih najboljih ostvarenja i klasikom kinematografije. Američki filmski institut svrstao je ovaj film na listu 100 najboljih američkih filmova.

Radnja filma smeštena je u Holivud i počinje scenom kako leš scenariste Džoa pluta u jednom bazenu. Njegov glas postaje pripovedač i saznajemo da je za njim neuspela karijera scenariste.

Jednog dana u begu od dvojice uterivača dugova, Džo je autom skrenuo u Bulevar sumraka te se sakrio u nekoj naizgled napuštenoj vili. Saznaje da u zgradi živi ekscentrični nemački batler, i neka bogata, ostarela dama, koji zabunom zaključuju da je on trebalo da organizuje sahranu za njenog nedavno preminulog ljubimca.

Džo je prepoznaje kao Normu Desmond, bivšu zvezdu nemih filmova koja mu nudi posao koji bi ga vratio na veliki ekran. Međutim, Džo će ubrzo razumeti šta njena ponuda zapravo znači...

Uloge u filmu tumače, Vilijam Holden, Glorija Svanson, Erih fon Štrohajm.

Među njima su i oni koji su svoje mesto našli u programu jubilarnog 40. FESTA- Avr, Dečak sa biciklom, One, Žena iz susedstva.

Francuzi insistiraju na važnosti prikazivanja svojih filmova na uticajnim međunarodnim festivalima, kako bi olakšali njihov izvoz na druga tržišta.

Tako je Kan bio odskočna daska za jedan od najuspešnijih francuskih filmova u 2011. godini, Policija koji je dobio nagradu žirija.

O tome da su pokretne slike iz Francuske najača odbrana evropskog filma svedoči podatak da se čak deset francuskih produkcija i koprodukcija našlo na 84. trci za Oskara.

O filmovima koji su obeležili najnoviju francusku produkciju ekskluzivno za RTS govore njihovi autori i protagonisti Braća Darden, Sesil de Frans, Maiven, Žan Pjer Darusan, Andre Vilms, Dominik Mol, Radu Mihaleanu, Bertran Bonelo.

Autor emisije: Sandra Perović

U Britaniji je, kažu sačuvan model broda koji je napravio Matijas Bukinger, daleke 1719. godine. A najveći ikada napravljen brod u boci je onaj koji je maja 2010. postavljen u Londonu, na Trafalgar skveru. U njemu je smešten brod Horacia Nelsona, engleskog admirala, na kome je komandovao u bici kod Trafalgara 1805. godine, kada je konačno porazio Napoleona i uništio francusku flotu.

Mada može zvučati kao jednostavna priča, umetnost pravljenja brodova u boci zahteva puno strpljenja, veštine, dobar vid i mirne ruke. Sve to je često veoma teško uskladiti, pa je to verovatno jedan od razloga što se malo ljudi bavi sa ovom umetnošću. Oni koji imaju već ogromno iskustvo za sobom, reći će, da ako čovek ima laganu ruku, strpljenja i dobre volje, može lako da nauči kako se pravi brod u boci.

Autor i urednik: Milica Barjaktarević
Snimatelj: Božidar Los
Montažer: Svetlana Crnjanski

Emisije ovog serijala su na srpskom jeziku i na jezicima manjina uz odgovarajući prevod, a emitovaće se svake subote na drugom programu RTS-a.

Urednik je Gordana Jakovljević.

Urednik i reditelj Nena Kunijević.

Međutim, dolazilo je i do podvajanja, koja će u kasnijim događajima, imati ozbiljne posledice. Za vreme nemačke okupacije, jedan broj masona je bio u logoru na Banjici, neki su streljani, jedan broj je izbegao na zapad gde su ostali i posle rata.

Masona je bilo u partizanskom pokretu, ali i u Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini. Ideolozi i saradnici pokreta Draže Mihailovića bili su slobodni zidari.

Šta se sa njima događalo u Titovoj Jugoslaviji? Naravno, postavlja se pitanje: da li je Tito bio mason?

Šta o svemu tome kažu činjenice i relevantni dokumenti, gledaćete u dugom delu emisije o slobodnim zidarima.

Urednik emisije Dragan Kolarević.

U deset kratkih, igranih priča njih dvoje naučiće ko sve učestvuje u saobraćaju, za šta služe saobraćajni znaci, semafor, saobraćajna policija, kako se prelazi kolovoz, kako se treba ponašati prilikom vožnje bicikla, u gradskom prevozu, šta se radi ako lopta izleti na ulicu...

Serija je realizovana u saradnji sa Auto-moto savezom Srbije i uz podršku MUP-a Republike Srbije.

Urednik: Tatjana Ivanović

Reditelj: Aleksandar Adžić

Forma emisija je igrano magazinskog tipa, a od rubrika se pojavljuju: Najpoznatiji dečji pisci, Zebra, znak, semafor, Večiti ponavljač, Zanimljive životinje, Dečji narodni instrumenti, Stereoptipi.

Uredenik serije: Nevena Mladenović Blagojević
Reditelj serije: Predrag Nikolić
Scenarista: Vladimir Manojlović
Muzika: Antonije Pušić (Rambo Amadeus)

Kakvi su nekada bili đaci i učitelji, kakvi su danas, da li se ikada ponovila generacija poput one s kraja devetnaestog veka, čuvenog profesora Prve beogradske gimnazije Koste Vujića čiji su maturanti bili: Mihajlo Petrović Alas, Jovan Cvijić, Jakov Prodanović, Milorad Mitrović, Pavle Popović i drugi. Ovo su samo neka od pitanja koja ćemo postaviti profesoru Milovanu Vitezoviću, srpskom piscu i scenaristi, autoru čuvenih dela "Šešir profesora Koste Vujića", "Lajanje na zvezde", "Čarape kralja Petra", kao i najnovije knjige pesama za najmlađe "S milim Bogom" ...

Podsetićemo vas na jednu od najdirljivijih priča iz Prvog svetskog rata o 26 srpskih dečaka koji su sa Krfa poslati u Edinburg na školovanje, kako bi po završetku rata pomogli svoju zemlju. Govorićemo i o onima, koji danas, svojim obrazovanjem stečenim u inostranstvu pomažu Srbiju. U muzičkom delu emisije svoj rad predstaviće mladi frulaš KUD-a "Kolo" Marko Kojadinović i angažovani rok bend "Neozbiljni pesimisti".

Urednice Nada Vukelić i Tamara Drezgić. Reditelj Dragica Gačić.

Izvođenje autorskog projekta čiji su tvorci profesor Ignjatović ali i svi članovi ansambla izazavao je veliko interesovanje i odobravanje publike u Domu omladine, u novembru prošle godine.

Lupkanje u ritmu plastičnim čašama na podu bine, instrumentarij koji obuhvata klasične ali i nove, neobične instrumente kao što je ''štakolončelo'' ili afrička ''mbira''.

Urednik emisije Vera Arsenović, reditelj Petar Stanojlović.

Naučnici veruju da mogućnost isceljenja našeg organizma leži u najranijoj fazi našeg života, u jednoj nedovoljno ispitanoj ćeliji, u embrionu matične ćelije. To su prve ćelije koje započinju život, iz oplođenog jajašca koje se prvih dana deli. Matične ćelije su te koje su u stanju da stvaraju svaku vrstu ćelija u organizmu. One predstavljaju osnovnu građu života, budući da od najranije faze stvaraju sve ono što čini naše telo.

Naučnici se nadaju da odgovor leži u pokretanju procesa deobe ćelija, što su sada u stanju da učine. Međutim, oni još uvek ne mogu da kontrolišu njihov rast.

Urednik je Nevena Todorović.

Petar Križanić (Glina kod Siska, 19. maj 1890 - Beograd, 31. januar 1962), slikar, grafičar, publicista, jedan od tvoraca savremene jugoslovenske karikature. Od 1908. po imenom Pjer, kojim će se proslaviti, sarađuje u satiričnom listu "Koprive". Za vreme Prvog svetskog rata na italijanskom ratištu izdaje 1916. rovovski litografisani humoristički list "Brocak". Mnoštvo karikatura objavljuje od 1918. do 1922. u "Koprivama", od 1921. do 1922. u zagrebačkom dnevnom listu "Pokret". U Beograd dolazi 1922, prvo radi za "Novo vreme", a od 1923. za "Politiku" gde ostaje do kraja života. Jedan je od pokretača "Ošišanog ježa". Tokom Drugog svetskog rata ilegalno živi na Zlatiboru, u Zagrebu i Mostaru, a od 1943. je u Narodnooslobodilačkoj borbi. Po oslobođenju izabran je za prvog predsednika Saveza novinara Jugoslavije. Godišnja nagrada "Pjer" ustanovljena je posthumno, u čast Pjera Križanića koji je početkom prošlog veka ustanovio karikaturu kao novinarski žanr. Prvog "Pjera", 1967, dobio je Albin Rogelj za karikaturu "Osmerac na jugoslovenski način".

Spomen na Pjera Križanića - Kratak prilog "Trezora" sastavljen je od malog broja filmskih zapisa iz 1960/61 na kojima se nalazi Pjer Križanić, od kojih ni jedan, nažalost, nije tonski.

* Proizvedeno 2012, Redakcija za istoriografiju.

Najavljeno za 27.12.2011, a nije emitovano zbog prenosa iz Skupštine
Pravi čovek na pravom mestu - lična sećanja na Milisava Milića i rad u Dopisništvu i u TV Prištini od kraja osamdesetih do njegove smrti, kazuju saradnici i kolege, novinari Zvonko Miladinović, Milivoje Mihajlović, Živojin Čelić, a emisija je upotpunjena Milićevim izveštajima sačuvanim u arhivama TV Most i Televizije Beograd.

* Učestvuju: direktor TV Most iz Zvečana Zvonimir Miladinović (snimak izjave i arhiva poslat linkom iz Zvečana  15.12.2011); direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović (snimano u Studiju XI, 16. 12.2011); reditelj Živojin Čelić (snimano u Studiju "Vesta Group", 20.12.2011)
* Ekipa TV Most; dežurna posada Studija XI i reditelj Andrea Lazić, snimatelj Srđan Slavković; urednik istraživač Vesna Došen, montažer Milorad Ćitić, autor Bojana Andrić
* Proizvedeno 2011, Redakcija za istoriografiju.

U Srbiji svakog dana jedna žena umre od ovog karcinoma. Kako bi se bolest otkrila na vreme 2013. godine počinje organizovani skrining na karcinom grlića materice koji bi obuhvatio 2.300.000 žena.

Cilj Nacionalnog programa za prevenciju grlića materice je rano otkrivanje raka, adekvatna dijagnostika i terapija sa ciljem smanjenja mortaliteta i poboljšanja kvaliteta života žena.

Urednik i voditelj Jugoslava Đurica.

Aleksandar Janković je petnaestak godina svog života posvetio radu u ovoj nevladinoj vaspitnoj organizaciji. On je jedan od onih ljudi koji veruju da mladi mogu mnogo da nauče i urade ako udruže napore i da su rešenja za mnoge probleme jednostavna.

Aleksandar se nedavno oženio, rodio mu se sin Lazar, tako da nije mogao da ode na izviđačku smotru. Imao je samo jedan slobodan dan, da poseti izviđače iz svog odreda. Dolazi da vidi da li su sazreli i postali "najbolji što mogu biti", i da li su spremni da preuzmu deo odgovornosti i brige o mlađima kad se vrate u svoj grad.

Urednik i reditelj: Rade Moskovlić
Snimatelj: Gaša Bojković
Montažer: Ana Savić

Kako bi to sprečio, Eliot dolazi na ideju da održi mali muzički festival i izvuče svoju porodicu iz novčane krize koja ih je zadesila.

Niko nije mogao ni da nasluti da će Eliotova ideja biti toliko plodonosna i da će festival doživeti toliku popularnost...

Ne samo da je zaradio novac i rešio problem sa motelom, nego mu je ovaj izazov odredio životni put.

Ova emisija, koja je opstala kroz mnoge političke i kadrovske promene i sačuvala svoju autonomiju i autentičnost, osim informacija iz sveta kulture, sadrži i niz analiza, kritika, komentara i tv eseja, a često donosi i ekskluzivne razgovore sa stranim i domaćim stvaraocima.

Emisiju Metropolis realizuje urednički tim: Mirjana Bjelogrlić, Neda Valčić- Lazović, Maja Skovran, Radmila Radaković i Danijela Purešević, a rubrike potpisuju, za različite oblasti, kompetentni urednici Redakcije za kulturu i umetnost: Nebojša Popović, Jasmina Vrbavac, Branka Krilović, Vojislav Karanović i drugi.

Emisija traje 30 minuta i emituje se četvrtkom u 20.30 časova na Drugom programu RTS-a.

Svakog četvrtog utorka u mesecu, u terminu od 22.20, emituje se i Metropolis u Srbiji, urednika Svetlane Ilić

U prvoj emisiji ćete videti:

Kako Vam na Beogradskoj autobuskoj stanici naplaćuju dobrovoljno putno osiguranje, a da Vi to ne znate.

Kako jedan srednjoškolac pomaže građanima da reše probleme sa komunalnim preduzećima.

Kako su u Banatskom selu Jabuka, nekim korisnicima, ugrađeni vodomeri koji mere čak 45% veću potrošnju od stvarne.

Autor emisije: Nenad Bumbić

Njegovo najznačajnije otkriće je matematičko rešenje problema prenosa naizmeničnih telefonskih struja po vodovima. Tom teorijom i praktičnom primenom, omogućio je prenos telefonskih razgovora u međugradskim relacijama. Induktivni kalemovi-postavljeni na strogo određenim rastojanjima duž vodova - u njegovu čast nazvani su Pupinovi kalemovi, a proces uključivanja u liniju - pupinizacija.

Ovaj patent doneo mu je svetsku slavu i bogatstvo. Telefonske kompanije Bel, Simens i mnoge druge, kupile su pravo na korišćenje ovog izuma, a zahvaljujući drugim pronalascima u analognoj telefoniji, međugradski i međunarodni telefonski saobraćaj počeo je uspešno da funkcioniše.

Ova epizoda, koja u formi elektronske enciklopedijske odrednice, sažima životni put, naučničko i publicističko određenje Mihajla Pupina, rađena je u dokumentarističkom maniru.

Urednik i scenarista Istorije nauke je Borislava Nikolić, stručni konsultant prof. dr Aleksandar Petrović, montažer Biljana Kunijević-Dželi, reditelj Ivan Milanović.

I upravo u sve to se još jedanput uverila naša publika tokom poslednjeg koncerta ovog pijaniste u novembru 2011. godine, a koji je organizovao Centar za muziku Kolarčeve zadužbine.

Uverila se i ekipa Muzičke redakcije RTS koja je tom prilikom snimila ekskluzivan intervju sa ovim umetnikom, kome muzički kritičari širom sveta obavezno pridodaju i titulu "Princ klavira".

Autor emisije Marina Nikolić, snimatelj Božidar Los, tonski snimatelj Slobodan Bajski.

Pogledajte priču o životu u Kosovskoj Kamenici, najistočnijem gradu na Kosmetu. Tamo ništa nije idilično, ali Srbi i Albanci imaju mnogo bolje međusobne odnose.

Kakav će biti balkanski muškarac u budućnosti? Voleli bismo da bude kulturan, pažljiv, romantičan, hrabar i jak, zamalo pa vitez, ali sudeći po jednom istraživanju taj muškarac bi mogao da bude nešto sasvim suprotno od ove idilične slike.

Od sutra će svi korisnici srpskih adresa na internetu moći da ih registruju i na srpskoj ćirilici. To je druga ćirilica posle ruske, kojoj je odobrena ova mogućnost. Šta to znači za očuvanje srpskog pisma?

Najmlađe će obradovati prilog o drvenim, ekološkim igračkama, videćemo i kako se upražnjavaju zimski sportovi, ali u Sahari, novu istraživačku stanicu na Antarktiku, kao i dokle se stiglo sa istraživanjima NASA misije Kepler, koja traži planete veličine Zemlje na kojima je moguć - život.

Urednik je Bojan Glavonić.

Profesor Nikolajević bio je inicijator osnivanja Društva i svojim autoritetom i ugledom uspeo je da za tu ideju pridobije mnoge intelektualce, profesore, uspešne trgovce, učitelje i sve one koji su kasnije u radu društva doprinosili širenju njegovog ugleda i ostvarenju njegovih ciljeva.

Emisija Društvo Sveti Sava, posvećena je stodvadesetpetogodišnjici postojanja društva.

U emisiji govore predsednik društva, Dušan Zupan, generalni sekretar prof. dr Jasna Janićijević, Duško M. Petrović predsednik Izvršnog odbora i Snežana Nikolajević, praunuka osnivača društva, Svetomira Nikolajevića.

Urednik Vesna Pavliček, reditelj Ivana Stivens.

Emisiju završavamo porukom iz Vilinske pesme.

Urednik i voditelj emisije: Milan Dobričić.

Divlji dvojac stiže u pomoć starom prijatelju koji je u nevolji jer banci mora da plati veliku sumu novca budući da mu ističe zajam.

Harli i Marlboro okupljaju staro društvo i odluče da opljačkaju kamion koji prevozi novac te iste banke...

Režija: Sajmon Vinser

Po njihovom mišljenju dobar zemljoradnik mora da ustaje rano, radi od jutra do mraka, zna sve o zemlji, biljkama, domaćim životinjama, mašinama koje upotrebljava za obradu zemlje, ruke su mu zbog teškog rada ogrubele i zaprljane, a uveče je umoran zbog svakodnevnog obavljanja teških poslova...

* Snimatelj Milan Milijanović, snimatelj zvuka Nebojša Stanojević, sekretar režije Verica Arsić, montažer Milica Polićević, autor Dragan Babić
* Premijerno emitovano 07.08.1973; Redakcija programa za decu, urednik Olga Vlatković,

Raskovnik broj 181: Goran Jakovljević
Goran Jakovljević, tonski snimatelj Niškog dopisništva RTS-a, javio se Redakciji sa molbom da pronađemo emisiju Kocka, kocka, kockica iz 1987, snimanu u pirotskom vrtiću "Neven" u kojoj je i on učestvovao, a lako se prepoznaje jer jedini od dece svira harmoniku. Zahvaljujući Programskom arhivu RTS i Laboratoriji za revitalizaciju filma, danas ispunjavamo želju.

Dan u Pirotu, Kocka, kocka, kockica - emisija snimljena sa mališanima iz Pirota koji su svom drugaru Branku i ostalim gledaocima predstavili najzanimljivija mesta u svom gradu, upoznali ih sa jedinstvenim putujućim vrtićem "Poletarac" i nizom drugih zanimljivih stvari koje mogu interesovati mališane predškolskog uzrasta.

* Učestvuju: deca iz vrtića "Neven" u Pirotu, voditelj Branko Milićević
* Scenario Novica Savić, saradnik na scenariju Branko Milićević; snimatelj Nikola Đurašković, snimatelj zvuka Jasna Bogojević, montažer Marija Milivojević, oranizator Dragoljub Đorđević, sekretarica režije Ksenija Gavrik, asistent reditelja Slobodanka Tucaković, reditelj Miodrag Laković
* Premijerno emitovano 12.01.1981, Redakcija školskog programa, urednik Čedomir Mirković.

Razgovor je ilustrovan arhivskim snimcima: Big Bend RTS, dirigent Bora Roković, feat. Duško Gojković & Stjepko Gut "Dance Music" Kolarčev narodni univerzitet, Beograd, 1998; Duško Gojković Kvintet, solisti: Ognjen Radivojević (klavir), Branko Marković (kontrabas), Ljubiša Paunić (tenor saksofon) "Sunrise In Sankt Petersburg"; Plato bašta, Beograd, 1996; Duško Gojković Kvintet feat. Gianni Basso "September Song", Lexington Club, Tzuroka (Japan), 1999;  Duško Gojković Kvartet feat. Ratko Divjak, "Lotus Blosson", Novi Sad, 2001; Duško Gojković Big Band, "Old Fishermans Daughter", Minhen, 1994; Duško Gojković Kvartet feat. Toni Lakatos (sax) "Introduction" Oyama (Japan), 2000; Duško Gojković Quartet feat, Toni Lakatos (sax) "Recado Bosa Nova", Tokio, 2000; Big Band RTS, dirigent Duško Gojković, vokalni solist Willi Johans (Nemačka) Kolarčev narodni univerzitet, Beograd, 2002; Duško Gojković Super Kvartet, "Round Bout Midnight", Yaki, Japan, 1996; Big Band Sarajevo, dirigent Sinan Alimanović, "Doboy", Sarajevo, 2001.

* Učesnici Duško Gojković, Vojislav Pantić
* Urednik Ana Milićević, autor Vojislav Pantić
* Snimano leta 2001, emitovano 2002, Treći kanal.