уторак, 07.02.2023, 20:24 -> 13:26
Културна баштина Србије: Национални парк Ђердап, 1. део
На површини од 63.786,48 хектара, дуж 100 километара десне обале Дунава, од Голупца до Караташа код Кладова, простиру се зоне са различитим режимом заштите објеката природе, споменика културе, фауне и вегетације реликтних врста, које потврђују развој вегетационих серија од настанка до данашњих дана.
Национални парк Ђердап називају и речним националним парком, будући да значајан део Ђердапа чини Дунав, а највећу и најдужу клисуру пробојницу у Европи, чудесна Гвоздена врата, самониклом ботаничком баштом и највећим европским археолошким музејом у природи.
На простору Националног парка опстаје преко 1100 биљних врста и подврста. Флора Ђердапа се одликује не само разноврсношћу и богатством, него и изразитим реликтним карактером. Од елемената древне флоре ту су мечја леска, копривић, орах, јоргован, сребрна липа, маклен, медунац, а посебну вредност представљају шумске и жбунасте заједнице.
Разноликост станишта и заједница се одразила и на фауну која попут флоре, носи обележје реликтности. На овом простору се могу срести јелен, рис, вук, шакал, сури орао, сова ушара, црна рода као и мноштво других врста.
Врло повољни услови за живот били су разлог сталног присуства човека о чему сведоче многи археолошки налази и културно-историјски споменици, као што су насеље Лепенски вир, археолошки локалитети попут Диане, Голубачког града, остаци Трајановог пута, Трајанове табле, римског лимеса, разноврсни кастели, до очуваних примера народне словенске архитектуре.
Коментари