У крупном плану – Исак Башевис Сингер

У интервјуу за ТВ Београд, 1979. године, Сингер је у свом дому у Америци причао о својим коренима и свом стваралаштву у којем су постојали периоди кризе и малодушности и детаљно објаснио зашто је остао веран јидиш језику, једином на којем је писао. „У Америку сам дошао 1935. године и већ тада сам имао 30 година. Моји корени су у Пољској где сам говорио јидиш и потпун и коренит развој нисам доживео у Америци, иако сам овде дуже него у Пољској.Морао сам да останем веран свој језику и људима које најбоље познајем, а то су они који говоре јидиш. Никада нисам и никада нећу писати о особи рођеној у Америци чији је језик енглески, јер нисам сигуран да их познајем тако добро као људе који су рођени у једној старој земљи као што је Пољска. Чиним све да останем тамо где су моји корени", казао је Сингер. Својим вештим језиком знао је да читаоцима пренесе приче о љубави и страсти и вешто је преплитао добро и зло у својим делима, трагајући за местом где мржња настаје. Кроз своја дела пропитивао се о судбини, утехи у вери, те прихватању живота и смрти. На сликовит начин представљао је Јевреје и њихове верске и животне обреде и обичаје. Сингерова прва збирка приповедака на енглеском језику „Гимпел Луда" објављена је 1957. године и њоме је стекао популарност на америчкој књижевној сцени, те је средном 60-их година био један од најпопуларнијих писаца а светску славу стекао је добијањем Нобелове награде 1978. године. Сингер је написао 18 романа, 14 дечјих књига, неколико мемоара, десетак збирки приповедака, есеја и чланака. Бавио се и превођењем. На јидиш је преводио многе светске писце-Кнута Хамсуна, Ерих Марију Ремарка и Томаса Мана.
По Сингеровим романим снимљени су и филмови, а 1974. године, написао је сценарио и играо је главну улогу у остварењу који је мешавина документарног филма и фантазије "Mr.Singer's Nightmare or Mrs.Pupkos Beard", који је режирао Брус Давидсон, познати фотограф.