Нешто сасвим лично – Мија Алексић

Одговорима на питања Феликса Пашића, у емисији снимљеној 1981. године, Мија Алексић (1923-1995) открио је цео свој живот, говорио је о родитељима, о томе како је као ученик Друге гимназије у Крагујевцу одведен у Тополске шупе где је чекао стрељање, затим о борбама у Босни и касније све до Словеније 1944/45. године.

Са ослобођењем, прекомандован је у Београд где је као драмски тенор певао у Хору ЈНА. Говори о својој првој позоришној улози стражара у Хамлету у београдском Народном позоришту, о другој представи, првој главној улози и о славним глумцима од којих је учио занат. Сачувана је уводна реч Феликса Пашића приликом репризе емисије 1995, поводом смрти великог глумца Мије Алексића: "Емисија коју ће гледаоци сада видети, снимљена је 18. априла 1981. у Алексићевом дому у Улици Проте Матеје у Београду. Разговарали смо пошто се опоравио од једне од тешких операција, међу његовим сатовима који су мировали и међу сликама уметника које је волео. Алексић је већ помало сводио своје позоришне и животне рачуне."

Аутор Феликс Пашић, сниматељи Вељко Јевтовић, Жарко Тобџић; Ђорђе Радмилац, Борис Бајић, Томислав Бошковић, Драган Марковић, Љиљана Мијатовић, Марија Барбу, редитељ Ненад Момчиловић
Продукција: 1981, Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво