недеља, 15. дец 2019, 18:32
Културна баштина Србије-Ђурђевдан
У оквиру серије Културна баштина Србије значајан циклус припада нашем нематеријалном наслеђу. Познато је да је српска слава, као јединствен пример нематеријалнг наслеђа у свету, уписана на Унескову листу човечанства у категорији нематеријалне баштине.
Ђурђевдан је други наш елемент који је кандидат за заштиту на Унесковој листи. Кандидатуру ову, иначе једне од четири најраспрострањеније славе код Срба, поред наше земље потписале су и Румунија, Молдавија, Бугарска, Турска, с обзиром на то да се овај празник уз богате етнграфске садржаје слави у свим земљама овог дела Европе, без обзира на нацију и верско определење. Укратко, за празновање Ђурђевдана може се рећи да има видљиви мултиетнички карактер. Примањем хришћанства код Срба је овај празник христијанизиран и везује се за Св. Ђорђа, заштитника слабих, немоћних и угрожених на било који начин. Зато и не чуди што су га Срби радо узимали за зштитника свога дома, односно за породичну славу.
Празновање Ђурђевдана, под наравно, другим називима датира дубоко у предхришћански период, јер се овај дан одувек везивао за почетак новог годишњег циклуса, буђење и обнову природе, за љубав, радост и нове годишњне планове.
Код нас и код других народа у овом делу Европе, Ђурђевдан је препун симболике којом се слави љубав, живот и нова нада за сваки напредак. Карактеристично за Ђурђевдан је да у његовом празновању равноправно учествују све генерације, а поготово значајно место ту заузимају млади и деца. Такође, није познато да је за било каоји други празник везано толико песама које су опет посебан вид народног стваралаштва.
Емисија је снимана 2017. годинеу селу Горачићи, на планини Јелици, као и у етнографском музеју у Београду и поред аутентичних кадрова празновања Ђурђевдана, даје многа објашњења и одговоре зашто баш овај празник са репрезентативне националне листе нематеријалног наслеђа завређује место и на Унесковој листи нематеријалне баштине човечанства.
Ауторка емисије Милица Бајић Ђого
Коментари