уторак, 22. окт 2019, 22:37
Други век – Милена Дравић
У свим антологијама, историјама и аналима нашег филма, у самом врху, златним словима уписано је име Милене Дравић, прве, праве и неприкосновене даме и звезде југословенског и српског филма, уметнице која је симбол седме уметности на овим просторима
Недостижна је у сваком погледу: и по начину на који је играла у филмовима и по броју филмских улога и по освојеним наградама и признањима. Она је врхунска комичарка, непревазиђена романтичарка, децентна трагеткиња и све друго што је у себи подразумевало вулкански јако креативно језгро из кога су излазиле њене јунакиње за сва времена: Љубица, Малена, Хајра, Мрвица, Девојка, Слободанка, Милена, Јања, Офелија, Хасанагиница, Лепа Трајковић, Гордана Диклић, Светлана Пантић, тетка Славка... у филмовима Франтишека Чапа, Бранка Бауера, Вељка Булајића, Душана Макавејева, Пурише Ђорђевића, Саше Петровића, Жике Павловића, Кокана Ракоњца, Миће Поповића, Крста Папића, Бора Драшковића, Боштјана Хладника, Мише Вукобратовића, Милана Јелића, Стефана Арсенијевића, Срђана Драгојевића... Али и код добитника Оскара, Јана Кадара и Елмара Клоса. Дебитовала је 1959. године у филму "Врата остају отворена" и закључно са 1970. играла у 33 целовечерња филма, добила шест арена у Пули (две златне и четири сребрне), награде на фестивалима у Венецији и Таормини, постала европски познато име.
Уредник и аутор емисије је Небојша Поповић
Коментари